Огледи стрних жита се постављају у континуитету од 2004. године на различитим производним локалитетимa стрних жита. У том периоду реализовано је преко 20 сортних огледа у којима је испитивано преко 200 сорти стрних жита (пшенице, јечма, тритикалеа и др.). Ови огледи су реализовани у сарадњи са преко 20 сјеменских кућа како домаћих, тако и иностраних. Основни циљ постављања ових огледа је изналажење најадаптабилнијих сорти жита за поједине регионе узгоја. Поред приноса, као једног од најважнијих параметара производње, испитиване су и остале сортне и производне особине које значајно утичу на избор сорте.
Све податке до којих се дошло кроз ова испитивања можете наћи овдје:
Све податке до којих се дошло кроз ова испитивања можете наћи овдје:
Вишегодишњи принос стрних жита
2022.
2020.
2019.
И у овој години су постављена 4 сортна огледа стрних жита на већ познатим локалитетима: Бијељина, Драксенић, Кладари и Нова Топола. Производна година је била тешка, прије свега када се ради о времену сјетве. Сјетва свих огледа је обављена у новембру мјесецу, што је сигурно довело до умањења просјечних приноса. У огледима су се нашле 62 сорте пшенице, јечма и тритикалеа. Оглед у Кладарима (Ђуро Цвијић) је претрпио велике штете од града и вјетра, те је као такав проглашен неуспјелим, а на осталима је извршено јавно вагање и добијени су резултати који се могу сматрати просјечним за производна подручја на којима су постављени. Просјечан принос пшенице на три огледа је 6.818 kg/ha, а максимални принос једне сорте је 9.355 kg/ha. Велики распон приноса би требао бити мотив пољопривредним произвођачима да бирају, јер уз примјену истих или сличних агротехничких мјера правилним избором сорте може се добити значајно већи принос.
2018.
У 2018. години су на површини од преко 10 ha релизована 4 огледа стрних жита у којима је испитивано 65 сорти пшенице, јечма, тритикалеа, зоби. Ова производна година је била компликована када је производња стрних жита у питању. Овдје се прије свега мисли на период у вријеме предсјетвене припреме земљишта. Проблеми око припреме земљишта су проузроковали нешто каснију сјетву, што је у комбинацији са сушним периодом у вријеме налијевања зрна довело до умањења приноса, како на огледима тако и на производним парцелама пољопривредних произвођача. Код анализе приноса по локацијама јасно се могу уочити разлике између локалитета, а све као последица квалитете земљишта и осталих агроеколошких услова. Исто тако, анализа по сортама јасно говори да постоје велике разлике у адаптабилности поједних сорти на услове узгоја, о чему би пољопривредни произвођачи морали да воде рачуна.
