Топлотни стрес код крава

Један од најважнијих чиниоца комфора и добробити животиња су амбијентални услови, температура и влажност ваздуха, који могу довести до појаве топлотног стреса код крава. Топлотни стрес је такво стање организма (повећана тјелесна температура, убрзано дисање, успорен метаболизам,… ) када грло није у могућности да се одупре спољашњим и унутрашњим топлотним факторима који имају веома штетно дјеловање по животиње. Животиње регулишу унутрашњу температуру на 4 начина:
1. Радијацијом
2. Кондукцијом
3. Конвекцијом
4. Евапорацијом.
Капацитет хлађења говеда је веома мали а нарочито код високопродуктивних крава, што доводи до низа негативних посљедица у производњи, репродукцији и смањује имунитет, односно утиче на здравствено стање крава што умногоме умањује економски ефекат на газдинству. Топлотни стрес зависи од спољашњих и унутрашњих фактора. Спољашњи фактори су: температура ваздуха, влажност ваздуха, температура објекта, радијација сунчевих зрака и вентилација. Унутрашњи фактори су: базални метаболизам, топлота произведена у бурагу, топлота произведена кретањем (локомоторика). Сви ови фактори проузрокују сљедеће негативне посљедице: мањи унос хране за 8-12%, мања конверзија храњивих материја, већа конзумација воде, слабији раст и развој јединке, лош ембрионални развој, пад производње млијека за 3-5 литара, а у бољим запатима и до 25%, промијењени састав млијека (мања количина протеина и млијечне масти), слабији састав колострума, лоша плодност (око 50%), смањује се интервал полног жара – гоњења (чак и на 10 сати).
Идеална температура у штали је у интервалу од 10 до 17°C, а оптимални термонеутрални интервал је од 5 до 25°C. Осим овога, велики утицај на животиње има влажност ваздуха (што је већа влажност ваздуха већи је и негативни утицај). Зато веома често морамо обратити пажњу на заједнички индекс температуре и влажности ваздуха (THI), који не смије бити већи од 100 (25°C+75% влажност ваздуха). Уколико је овај индекс већи, животиње треба хладити. Битан фактор који утиче на температуру тијела су климатски услови околине, као и производна намјена, односно циклус или производни капацитети говеда. Високопроизводне краве имају бржи метаболизам, производе више топлоте у тијелу и лакше подносе ниже температуре, док при високим температурама лако може доћи до топлотног стреса. Многи фактори спољашње средине као што су температура, релативна влажност ваздуха, интензитет сунчевих зрака и изложеност директном утицају сунчевих зрака, као и кретање ваздуха директно утичу на стварање осјећаја топлоте, односно на појаву топлотног стреса. Основа настанка топлотног стреса крава је у диспропорцији производње топлоте у организму и ослобађања исте. Приликом варења хране у бурагу ослобађа се највећи дио топлоте и уз повећану спољашњу температуру и малу површину тијела животиње, проблем хлађења тј. ослобађања топлоте тијела све је присутнији. Топлотни стрес може се препознати на самим животињама, имају повећану температуру, већа је учесталост дисања, појава слина, мокро је крзно и долази до промјена у понашању (неактивност, апатичност, лежање у мокрим мјестима – ходницима итд.). Прилагођавање животиња високим температурама односно активација органа и механизма за расхлађивање тијела састоји се у томе да дистрибуише крв до коже и појачава рад знојих жлијезда (код крава су нетипичне знојне жлијезде) убрзава дисање и др. У случају да не може да се ослободи вишка температуре долази до топлотног удара а у најгорем случају и смрти. Тјелесну температуру можемо снизити тако што ћемо побољшати услове држања, на располагању увијек треба бити доступна свјежа и хигијенски исправна вода, побољшањем вентилације, бољом исхраном (сочнијом, сварљивијом са лакше доступним минералним материјама). Такође, објекти морају бити са доста природне свјетлости, удобни и да висина, ширина и отвори омогуће несметану размјену ваздуха. Лежишта морају бити довољно широка и дуга, прекривена простирком или гуменим подом. Број животиња не смије бити већи од капацитета стаје. Потреба за водом се вишеструко повећава у топлим раздобљима и она мора бити чиста, свјежа, здрава и на сталном располагању. Што се тиче исхране, оброк мора бити оптимално избалансиран са довољним количинама протеина, енергије и минералних материја, лако сварљив и сочан. Осим квалитета веома битно је и вријеме храњења, први оброк дати што раније у јутарњим часовима, а посљедњи у касним вечерњим часовима. Вентилација је један од предуслова за смањење процента влажности у ваздуху. Брзина кретања ваздуха треба да буде 10 km/h. Најбољи начин хлађена код високопродуктивних грла јесте орошавањем. Мора се водити рачуна о врсти уређаја са којим се врши орошавање због величине капљица (0.05-0.15mm). Љетњи период са високим температурама је период када се смањују производне способности код крава и оне се врло тешко боре са топлотним стресом и због тога је неопходна помоћ пољопривредног произвођача а она се огледа у: обезбјеђивању довољне количине свјеже и хигијенско исправне воде, даноноћни испуст, смањење броја грла у пренасељеним објектима, обезбјеђење надстрешнице или дубоке хладовине, редновно провјетравање објекта, редовно чишћење и одржавање хигијене објекта и животиња, давање кабасте и концентроване хране најбољег квалитета.