За традиционални начин спремања сијена потребна је радна снага, било да се ради сакупљањe у пластове или балирање у бале. Као у свим гранама привреде и у пољопривреди радна снага је у дефициту, па су тако многи произвођачи у проблемима приликом спремања сијена. Проблем представљају и климатске промјене, па тако су нам љета са све већим бројем кишних дана, поготово у сезони спремања сијена. Чак и ако се сијено припреми оно је лошијег квалитета, често је са престарјелих ливада и неријетко више пута покисло и сушено. Сијено лошег квалитета тада чини основу оброка у зимском периоду и одражава се кроз драстично смањење млијечности, негативно утиче на плодност, одражава се на здравље животиња. Пољопривредни произвођачи морају да се ослобађају традиционалних навика које су их заробиле и да уз струку уводе нове технологије и драстично мијењају начин рада. Спремање сјенаже је неминовно, али и једини спас за опстанак сточарске производње у брдско-планинским крајевима.
Сјенажа је изузетно квалитетно кабасто храњиво, иако је у свијету распростењено код нас је релативно нов начин конверзирања хране. Према садржају влаге, сјенажа се налази између силаже и сијена. Спремање сјенаже састоји се у кошењу и провењавању зелене масе, с тим да провењавање, уколико је вријеме лијепо траје неколико сати. На тај начин хранљиви састојци остају сачувани или замотани у фолију, што није случај код спремања сијена.
Најбитније је да је животиње радо конзумирају. Сјенажу је најбоље спремати од сијаних трава (легуминоза и травно легуминозних смјеса), а може се спремати и од природних травњака. Предности спремања сјенаже у односу на сијено долазе до изражаја у кишним данима, кад је немогуће осушити траве да се добије квалитетно сијено. Док је довољно да се само мало умири киша и сјенажа се може спремати.
Код спремања сјенаже веома је важно уграбити моменат да се са механизацијом може ући у парцелу, затим да покошена маса провене неколико сати и већ се може балирати и омотавати, док је код припремања сијена процес много дужи. При неповољним условима потребно је сачекати, само да се вријеме мало устабили, а по потреби може се и по киши косити. Кошење је најбоље обавити у пријеподневним часовима, одмах након скидања росе, с тим да ни поподневно кошење није лоше. Од зелене масе се може правити сјенажа у тренчевима или умотавати у роло бале у ПВЦ фолију.
Не треба чекати да трава прокласа, већ је треба косити у првом откосу са 25 до 40 cm висине. Тако се ствара могућност да током љета има три откоса са исте ливаде. Предност раног спремања сјенаже је у томе што она не зависи толико од временских прилика као спремање сијена. Добија се могућност прихране и бржег раста другог откоса. Добија се већа количина и бољи квалитет зелене масе.
Квалитетна сјенажа може се спремити и у сило објектима, без улагања у специјалне и скупе објекте. Битно је да је ширина преко 3 метра, да би се омогућило несметано гажење тракторима по цијелој површини. Проходност сило објеката с обје стране, као и минимална дужина од 10 метара, омогућује лакше и брже кретање тракторима који газе сјенажу. Пуњење објеката треба обављати постепено, у слојевима дебљине од 20 до 30 cm, док се прекривaње ради као и код силаже.
За спремање сјенаже је потребна адекватна механизација, трактори, роло балирке, омотачи, самоутоварне приколице што представља значајна улагања и проблем за већину произвођача. Шанса је у удруживању у пољопривредне задруге и удружења произвођача, као што имамо примјер у Мркоњић Граду и Шипову. Гдје се више произвођача различитог профила и величине ујединило и преко грантова набавило механизацију, коју заједнички користе и себи су олакшали посао.
