Представници пројекта италијанске владе „Green Healthy”, посјетили су јуче домаћинство Душанке Боровчанин, чланице Удружења произвођача „Романијски скоруп-кајмак“ која се бави производњом овог бренда али и млијека и осталих млијечних производа.
Фото: Инфо ценар Соколац
Гости су имали прилику да се кроз разговор са овом вриједном домаћицом и обиласком на терену упознају са комплетним процесом настанка поменутог производа.
Координатор италијанског пројекта у БиХ Младен Тодоровић је појаснио да овај пројекат настоји да помаже пољопривредним произвођачима да иду ка производњи здравије хране, а да притом не загађују животну околину.
-Изабрали смо подручје Романије јер желимо да направимо промоцију овдашњих произвођача, како би ово подручје у неко догледно вријеме постало биодистрикт, односно нешто од много више значаја не само за произвођаче него и људе који живе овдје. У склопу пројекта у сарадњи са локалним удружењима и асоцијацијама обилазимо и произвођаче меда и кромпира, како би сазнали шта им је потребно да производе много више, боље, те да имају економску корист од свега тога. Доводимо реномиране стручњаке из Италије који могу да помогну да се све то реализује како треба – нагласио је Тодоровић
Он је навео да је ове седмице гост из Италије експерт Кармело Сиљуцо који прати ланац производње, од поља, начина прикупљања тих производа, конзервирања, као и маркетинга и дистрибуције до крајњег потрошача, а да све буде у складу са стандардима ЕУ.
Током прве посјете настојимо да се упознамо о самом производу и његовом значају. Оно што сам до сад запазио јесте да се ради о веома интересантном и специфичном производу за ово подручје. Међутим, производња је веома мала тако да тешко може да дође до неког већег тржишта. Оваква ситуација је слична и у Италији, када су у питању рурална подручја гдје нема довољно подстицаја и самог становништва. Да би нешто успјели, потребно је да се сви увежу у један ланац, дају свој допринос и стану заједно иза једног пројекта. Ово што сам видио је заиста једна здрава нетакнута природа, потенцијал је примјетан и треба на томе радити. У Италији имамо један сличан примјер, производње сока од парадајза, који је такође почео од мале производње, па су се произвођачи окупили у велику задругу и сада направили бренд препознатљив и тражен у цијелом свијету – додао је Сиљуцо.
Душанка Боровчанин је истакла да је гостима представила како се живи на селу, како се производи здрава храна у истим таквим условима и подсјетила да је већ скоруп-кајмаку заштићено географско поријекло.
Имала сам веома квалитетне и конструктивне разговоре са посјетиоцима. Наш производња је мала, немамо тржиште и производња се заснива на кућном прагу. Током разговора било је ријечи о изградњи мини сиране, која би много значила пољопривредним произвођачима млијека, јер би се повећала производња, а самим тим би се боље искористио квалитет млијека који ми имамо на овом подручју. Планинско млијеко је много квалитетније, јаче и масније, без додатка других концентрованих смјеса и примјеса. Понижавајућа је тренутна цијена литра млијека од 0,75КМ приликом откупа, јер флашица воде од 0,5 литара кошта 0,80КМ – поручила је она.
Један од иницијатора ове сарадње са представницима пројекта италијанске владе „Green Healthy” посланик у Народној скупштини РС и директор Шумског газдинства „Романија“ Страхиња Башевић је истакао да италијанска влада издваја одређена финансијска средства за стимулацију производње здраве хране, као и њеног увезивања у један процес, од прве фазе производње, до посљедње фазе потрошње.
Свјесни смо да имамо мала пољопривредна газдинства, чији производи не могу бити са количином конкурентни на тржишту, али можемо на једном стеченом искуству из Италије да схватимо да увезивањем већих и мањих заједница у једну цјелину, можемо направити препознатљив и доступан производ. На домаћинству Душанке Боровчанин могли смо видјети прву фазу производње млијека, од начина одржавања животиња, муже и откупа млијека, прављења чувеног скоруп-кајмака и сирева разних врста, па до самог пласмана и евентуалних потешкоћа приликом процеса настанка. Конкретна помоћ овој домаћици и Удружењу произвођача „Романијски скоруп-кајмак“ би била у виду једне мини сиране која би могла да повећа количину производње на читавом тржишту, те активност и осталих жена у Удружењу које се баве производњом овог производа. Такође, посјетили смо и пчелињак Драгана Радовића у Крушевцима гдје смо се упознали са процесом настанка меда, околином у којој живе пчеле, начин на који се мед производи и пакује, као и географско поријекло са ког се сакупља. Надамо се да ћемо успјети заштити то географско поријекло производње меда или брендирање самог меда са Романије, јер он има своје специфичности које га разликују од меда насталог на другим подручјима – закључио је Башевић.
Предсједник Удружења произвођача млијека и млијечних производа „Благо Романије“ Саша Каповић је нагласио да су сви произвођачи скоруп-кајмака уједно и чланови овог Удружења.
Сама иницијатива која је покренута од стране италијанске владе, Министарства спољне трговине и економских односа БиХ и министра Сташе Кошарца је веома похвална. Надам се да ће се препознати благодети Романије, чистоћа овог простора, здраво окружење и околина. Ићи ћемо ситним корацима, како не би направили неку грешку и наравно повећати производњу сира и кајмака на територији општине Соколац и Сарајевско-романијске регије, да би те производе пласирали у Источно Сарајево и на Јахорину – поручио је Каповић и додао да је ово трећи састанак овог типа, те да се иде у позитивном смјеру.
Виши стручни сарадник у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Подручна јединица Источно Сарајево Јована Клачар је истакла да овај Ресор подржава пољопривредне произвођаче Сарајевско-романијске регије кроз разне видове. Она је додала да то нису само савјетодавне услуге него и имплементација бројних пројеката.
Извор: Инфо центар Соколац
