Готово свакодневно, биљке су изложене честим промјенама температуре и за разлику од топлокрвних животиња и људи, који имају изврсне механизме регулације тјелесне температуре, њихова је температура овисна о околини.
Обзиром да се Земља налази у фази глобалног загријавања, очекују се све веће штете од високих температура. Процјењује се да повећањем температуре од 1°C може доћи до губитка приноса и до 17 %.
Екстремно високе температуре су све присутније, и у љетњим мјесецима максималне дневне температуре износе и преко 35°C. За већину биљака, било која температура изнад 29 °C почиње да постаје непријатна. 32 °C се сматра основном температуром топлотног стреса биљака.
Топлотни стрес представља реакцију биљака коју ће показати када су изложене прекомјерној топлоти, топлоти ваздуха и земљишта, као и директној сунчевој светлости.
Симптоми топлотног стреса варирају у зависности од дужине трајања екстремних услова, јачине и интензитета сунчеве свјетлости, као и од висине температура, и крећу се од исцрпљеног изгледа дехидриране биљке до видно неповратних оштећења. Може доћи до увенућа, губитка тургора у листовима као и опадања листова, мировања, успоравања раста, те потпуног престанка развића.
Опоравак биљака од топлотног стреса зависи од више фактора, првенствено од спољашњих услова, висине температуре, интензитета и трајања изложености биљке топлотном таласу, као и општег здравља и чврстоће биљке, мјера његе и наводњавања.
Привремени температурни скокови и умјерени интензитет се обично могу контролисати, а већина биљака ће превазићи ову врсту топлотног стреса, јер могу контролисати губитак воде и постићи топлотну равнотежу. Младе, болесне или тек пресађене биљке ће се теже опорављати, а неке се уопште не могу опоравити, слично као биљке које су дуго изложене интензивној топлоти.
У зависности од тежине стреса, биљке се могу опорављати од неколико дана до неколико мјесеци, а неке су трајно уништене и не могу се опоравити.
За избјегавање или ублажавање топлотног стреса биљака неопходно је спровести одређене мјере, као што су дубока основна обрада земљшта, правовремена и предсјетвена припрема земљишта, међуредно култивирање у току вегетације, одабир сорти и хибрида отпорних на високе температуре и сушу, те неизоставно навадњавање, орошавање, кишење сјенчење и непосредно покривање биљака.
