Проузроковач плијеснивости листа парадајза (Fulvia fulva) искључиво се јавља на парадајзу који се гаји у заштићеном простору, те у случају јачег напада може проузроковати економске штете усљед смањеног приноса и спорог сазријевања плодова. Услови који доводе до појаве болести су најчешће висока релативна влажност ваздуха (преко 80%) и сувише густ склоп биљака који онемогућава провјетравање. Претходних година болест се тек појављивала у фази бербе, али ове године због повећане влажности болест је увелико присутна и узрокује страдање лисне масе.
Симптоми болести се најчешће појављују на листовима, али могу се појавити и на лисним петељкама, цвјетовима, стабљици и плодовима парадајза. На лицу листа прво се појављују свијетлозелене или жуте пјеге са нејасним ивицама, а на наличју листа, наспрам пјега, долази до спорулације гљиве, што се уочава у виду карактеристичне маслинастозелене сомасте и густе превлаке. У повољним условима баршунаста превлака се шири, захвата цијели лист који некротира, увија се, вене и суши. С обзиром да је релативна влажност ваздуха знатно већа при земљишту, у почетку појаве болести најчешће су нападнути доњи листови, након чега се временом болест шири према врху биљке. Заражени листови отпадају прије времена. Симптоми болести се у нашим условима ријетко јављају на отвореном пољу, сем у условима велике влажности.
Патоген се у условима спољашње средине одржава у земљишту као сапрофит, или на биљним остацима у облику склероција и конидија. Такође, патоген се може пренијети зараженим сјеменом парадајза. За развој ове гљиве од пресудног значаја су температура и релативна влажност ваздуха, тако да инфекције настају при температури од око 22-24°С, и влажности 90-95%.
Узимајући у обзир циклус развоја гљиве и оптималне услове за развој најбољи резултати за контролу се постижу примјеном плодореда, уништавањем биљних остатака, дезинфекцијом земљишта и сјемена, употребом здравог расада, гајењем резистентних сорти и хибрида, избјегавањем преобилних наводњавања и прегусте садње, те редовним провјетравањем објекта. Парадајз за успјешан раст и развој захтјева нижу релативну влажност ваздуха, па у току читаве вегетације оптимум је 50-60%, а при цвјетању 45-50%. У условима високе релативне влажности ваздуха биљке су осјетљиве на појаву болести, смањена је оплодња, транспирација, а самим тим и нормална исхрана биљке. Уколико се појаве први симптоми неопходно је урадити третман фунгицидима, како се болест не би проширила и изазвала дефолијацију, али тек пошто је са биљака уклоњено заражено лишће. Већина фунгицида који се користе за сузбијање пламењаче и црне пјегавости парадајза дјелују и на проузроковача плијеснивости листа парадајза. Најчешће се користе препарати на бази активних материја дифеноконазола и азоксистробина.
