Савјети како ублажити штету од града

Јако невријеме погодило је јуче Републику Српску, а у појединим мјестима падао је и јак град, који доводи до већих штета на гајеним културама.

Шта да се ради са воћкама када их задеси град? Прво, противградна мрежа. Ко има могућност да је постави било би добро да то уради јер ће временских непогода, праћених градом, бити све више.

Након града, у року од 48 часова, стабла треба прскати контактним фунгицидима и аминокиселинама које ублажавају стрес код воћака. Помаже и бакар. Проблем је, ако град буде пред бербу, не може да се испоштује каренца. Са јабуком је лакше јер берба већине сорти почиње од септембра.

Произвођачи који не желе да примијене хемијска средства препоручујемо соду бикарбону, два килограма на 1000 литара воде, уз додатак 20 литара домаћег млијека. Тако ће се спријечити труљење плодова али третман треба поновити три пута у року од 10 дана. Могу се додати и аминокиселине у дози од три литра на 1.000 литара воде. Плодови који остану на стаблу и почну да труле, а не буду прскани, извор су заразе и за оне који нису погођени. Није лако покупити силне плодове које је лед оборио на земљу, а биће и оних који ће тек да отпадну, али то је мјера која је нужна, са аспекта одржавања хигијене воћњака.

Ко одлучи да настави са производњом мора покупити плодове и опрскати, у више наврата, воће, а након бербе онога што је остало, пожељно је да се изврши заштита бакарним препаратима и прихрана фолијарним ђубривима како би се воћка колико толико снабдјела за зимско мировање неопходним елементима.

Током јесени и зиме препоручујемо да се изврши кречење цијелог стабла ( може атомизером ) да би се што боље дезинфиковале ране и спријечило пропадање стабала.

Када је ријеч о ратарским и повртарским културама заштита је слична. Ако су биљке младе постоји могућност да се, након третмана фунгицидима и аминокиселинама, опораве. Што су веће и јаче тај процес је неизвјеснији.

Оставите одговор