Љетња резидба крушке – основа за добар род у наредној години

Посљедњих година велика већина узгајивача крушака не одлучује се на љетњу резидбу. Разлози су вишеструки – од ниске откупне цијене, временских непогода, мањка радника, до високе цијене резидбе. Због мањка квалитетних резача цијена је порасла па је тренутно дневница 80 KМ, односно, око 40 евра.

Зашто је љетња резидба крушака важна? Најједноставније речено са њом се омогућава висок степен диференцијације родних пупољака за наредну годину јер се одстрањивањем љетораста који су израсли из резова у зимској резидби, спријечава дивљање стабла, чувају се хранљиве материје и микроелементи који су неопходни за прелазак лисног у генеративни пупољак. Изводи се од јуна па до почетка августа.

Смањује се бујност стабала

У случајевима влажнијих љета стабла дивљају због вишка воде, нарочито ако су на подлози дивље крушке. Зато се љетњом резидбом прекида њихов раст, односно, смањује бујност. Важно је да, након резидбе, стабла буду са отвореном крошњом, прозрачна, без бујних љетораста, тј. водопија које црпе снагу. Ако се резидба не одради, у току једне вегетације, у случају љета са падавинама, љеторасти могу да нарасту више од два метра. Важно је напоменути и да је борба против болести и штеточина лакша, нарочито против крушкине буве. Утврђено је да се напад буве може смањити за 70% ако је урађена резидба јер одрасла јединка јаја највише полаже на врховима нових младара.

Без алтернативног плодоношења

Љетња резидба крушака уствари представља корекцију зимске резидбе послије које је сљедећа зимска резидба много бржа па се, са новчане стране гледајући, исплати воћарима јер ће се резачи краће задржавати на стаблима у наредној зимској резидби. Ако се уради, ефекти су бројни. Најважнији је што ће род бити константан, тј. воћка неће ући у алтернативно плодоношење.

Процес је једноставан. Врши се изолација проводнице, отклањају се водопије из унутрашњости крошње и гране настале из резова на скелетним и мањим бочним гранама. Важно је да нема високих грана које улазе у унутрашњост крошње, засјењују плодове и црпе хранљиве материје плодовима на стаблу. Такође се одстрањују све гране испод мјеста на којем почиње гранање стабла.

Заламати, а не резати гране

Kако се отклањају гране? Најбоље је вршити ручно заламање грана, а не резати маказама. У том случају брже се формира калусно ткиво на мјесту лома, теже улазе бактерије, гљивице или вируси у стабло, али зато спорије долази до раста нових грана. Kада се гране отклањају маказама, што иде мало брже, глатки резови су погоднији за улазак паразита и брже расту нове гране. Kо има бујна стабла лакше му је да ради са маказама али се може десити да, у случају топлије и влажније јесени, опет дође до формирања нове водопије. У сваком случају, биће мања и остаће више хранљивих материја за формирање родног пупа за наредну вегетацију.

Kвалитетнији и крупнији плодови

Имајте на уму да се на свакој сорти треба урадити љетња резидба. Већина стабала у воћњацима у БиХ је на подлози дивље крушке која, са вишком падавина, напросто буја. Након обављене зимске резидбе која онда мора бити јака, на љето исте године, долази до јаког обрастања стабла водопијама и љеторастима. Само ако се уради љетња резидба бујност се може контролисати. Осим тога, плодови који су у крошњи биће квалитетнији и крупнији јер ће им остати више храњљивих материја за раст, а што је најважније, омогућава се род за наредну годину.

Тренутно, производња крушака биљежи пад уназад неколико година, због ниске откупне цијене, слабог квалитета плодова и повећања трошкова заштите од болести и штеточина. Једно од рјешења јесте да се повећањем приноса по хектару амортизују наведени фактори. За то је кључна – љетња резидба.

Оставите одговор