У интензивној воћарској производњи узгајају се високопродуктивне биљке, гдје је важан квалитет плодова, а тим се начином узгоја додатно исцрпљују биљке. Међутим, небитно да ли се биљке узгајају у интензивној производњи или за властите потребе оне у екстремним временским приликама без наше помоћи много теже успијевају.

Велики број експеримената потврдио је да у таквим ситуацијама биљкама можемо помоћи тако што ћемо додати аминокиселине. Главна улога аминокиселина јесте изградња протеина. Протеини или бјеланчевине саставни су дијелови сваке станице која чини основу живота. Ниједан биолошки процес не може се довршити без учествовања аминокиселина или њихових деривата.

Аминокиселине доприносе бржем усвајању осталих хранљивих елемената од стране биљака, а нарочито у стресним условима. Често су биљке, у току вегетационе сезоне, изложене бројним неповољним временским утицајима, који могу изазвати стрес. Под стресом се подразимева свака промена услова која значајно утиче на биохемијске и физиолошке процесе у самој биљци (суша, мраз, град, хербициди). То може довести до смањења продуктивности и приноса, а понекад може изазвати и угинуће. Бројним истраживањима, кроз вегетационе огледе, утврђено је да средства за исхрану биља у која су уграђене слободне аминокиселине могу значајано да ублаже штетне ефекате неповољних временских услова, напада болести и штеточина  на биљку.

Аминокиселине директно утичу на :

1.Синтезу протеина – јер су прекурсори за њихово формирање.  Садрже и киселу и базну групу понашајући се као пуфери, тако да одржавају pH биљне ћелије одговарајућим. Извор су азота за биљку,  и то у облику много приступачнијем него неоргански азот.

2.Отпорност на стресне услове – као што су високе, ниске температуре, ниска влажност ваздуха, мразеви, напади инсеката, поплаве, јаки вјетрови. Наношење прије, за вријеме и послије стресних услова опоравља и враћа у нормалу физолошке функције биљака.

3.Фотосинтезу – Амино киселине су фундаменталне за формирање вегетативног ткива и синтезу хлорофила. Већа концентрација хлорофила значи интезивније процесе фотосинтезе. Висок ниво фотосинтезе обезбјеђује бржи и јачи раст биљке, а са повећаном концентрацијом хлорофила и биљке су зеленије.

4.Покрете стома – Стоме регулишу водени режим биљке, апсорпцију микро и макро елемента као и размјену гасова. Отварање стома је под утицајем свјетла, влаге, температуре и других екстерних фактора као и концентрације аминокиселина, абцисинске киселине (унутрашњи фактори). Стоме су затворене када је влажност ниска, а температура висока. Kада су стоме затворене фотосинтеза је на ниском нивоу и транспирација је редукована (ниска апсорпција микро и макро елемената) док је респирација повећана (потрошња угљенихидрата). Метаболички баланс биљке је тада негативан. Заустављен је раст јер је катаболизам већи од анаболизма. У овом случају аминокиселине фаворизују отварање стома.

5.Полинацију и формирање плодова – Повећавају клијавост полена и дужину поленове тубе.

6.Фитохормоне – Аминокиселине су прекурсори и активатори фитохормона

  • л-метионин – прекурсор етилена и фактора раста еспермина и еспермидина.
  • л-триптофан – прекурсор ауксина.
  • л-аргинин – утиче на развитак цвјетова и хормона везаних за развиће плода.
  • л-валанин, л-валин, л-леуцин – утичу на квалитет плода.
  • л-хистидин – помаже сазревању плодова.

Аминокиселине у ђубривима су најчеће у два облика и то:

-Ђубрива која садрже само аминокиселине биљног или животињског поријекла добијене ензиматском хидролизом протеина.

-Ђубрива у која су уграђене аминокиселине –  поред аминокиселина садрже и макро или микро елементе, секундарне елементе, фитохормоне, полисахариде и слично. Овај тип ђубрива на тржишту је широко распрострањен. Заједничка им је карактеристика да присутне аминокиселине доприносе бржем усвајању осталих хранљивих елемената од стране биљака, а нарочито у стресним условима.

Предности аминокиселине као носача за хранљиве макро и микро елементе су:

-њихови су молекули мали и неутрални,

-лако улазе у биљна ткива,

-не захтијевају додатну енергију за пенатрацију,

-не утичу на активност хлорофила,

-комплексирају се са микро и макроелементима.

Аминокиселине имају могућност комплексирања са микроелементима  Fe, Zn, Mn, Ca, B, Mo , па тако ови микронутријенти лакше улазе и асимилирају се у биљним ткивима. Исто тако аминокиселине обезбјеђују лакши промет макроелемената из ђубрива.

Аминокиселине се најчешће користе фолијарно. Овај начин примјене је најбољи за биљку јер аминокиселине директно путем листа улазе у биљку, те поспјешују фотосинтезу, респирацију, синтезу протеина, синтезу угљикохидрата, доводе биљку у оптималне услове за раст и развој, стимулишу укорјењавање, повећање плодова и цвијетње.

 

Оставите одговор