Припреме за почетак пластеничке производње

Пластеничка производња је интезивна прозводња током цијеле године, која нам омогућава двије до три производње у току године, смањен утицај климатских промјена, те већу контролу над болестима и штеточинама.

Приликом избора мјеста за постављање пластеника потребно је изабрати равније терене, лакша, пропусна и оцједна земљишта на којима се не задржава вода, треба обезбиједити несметан приступ пластеницима ради  одвожења и довожења материјала.

Земљиште

Код припреме земљишта за пластеничку производњу неопходно је прво очистити парцелу од корова, изнјети евенетуалне остатке од претходне производње и извршити дезинфекцију земљишта (један од начина јесте прелијевање врелом водом).

Ђубрење

Након тога се врши ђубрење. У органској производњи се користе само природна стајска ђубрива, зеленишно ђубрење, компост и  минерална ђубрива. Минерална ђубрива која могу да се користе у органској пољопривреди су: мљевена фосфатна стијена, камено брашно, индустријски креч и глина. Прије уношења ђубрива у пластенике, пожељно је одрадити хемијску анализу земљишта како би се одредиле потребне количине.

Обрада

Након ђубрења, врши се основна обрада земљишта (дубока/плитка обрада, фрезање, банкови) која се одређује на основу планиране културе.

Малчирање је једна од обавезних агротехничких мјера која смањује губитак воде из земљишта, спрјечава ерозију, смањује испирање хранива у дубље слојеве земљишта и подземне воде. Малчирање се врши црним или бијелим фолијама или органским материјалима (сијено, слама, уситњена курозовина). У комбинацији са малчирањем најчешће се примјењује систем наводњавања кап по кап као и прихрана (фертиригација). Прво наводњавање се обавља одмах послије пресађивања. Биљке се могу залијевати и системом распрскивача.

Плодоред

Приликом планирања кориштења заштићених простора, потребно је водити бригу о плодореду, што уствари представља просторну и временску измјену узгајаних култрура на одређеној површини. Препоручује се трогодишњи или четверогодишњи плодоред. С обзиром да је пластеничка производња интензивна гдје се гаји мален број биљних врста током цијеле године плодоред се тешко може испоштовати. Поврће из исте породице из земљишта црпи иста хранива, склона су истим болестима и нападу истих штеточина. Нпр. парадајз, паприка и кромпир припадају истој породици, те се не препоручује поново садња истих култура на истом мјесту. Јавља се болест моноклутура,  земљиште се ицрпљује због чега се прибјегава повећаном кориштењу ђубрива али се и даље не могу остварити добри приноси. Земљиште се закисељава, долази до накупљања соли и забаривања што има негативан утицај на принос. Један од начина превазилажења тог проблема јесте уношење новог земљишта у дебљини од 30-40 cm или премјештање пластеника сваких пар година.

Оба ова начина су јако скупа, једино се могу примјенити уколико су у питању мањи пластеници те уколико власник има другу погодну парцелу за измјештање пластеника.

Оно што можемо предложити приликом планирања пластеничке производње  јесте прибјегавање мјешовитој садњи односно здруживање биљака које позитивно утичу једна на другу. Добро је у истом дијелу пластеника узгајати поврће из различитих порoдица, комбиновати поврће које има различите захтјеве према хранивима (корјенасто, лиснато и плодовито поврће). Може се комбиновати љековито и ароматично биље са биљним врстама које позитивно утичу једна на другу. Нпр. драгољуб се сије око купусњача  јер штити од лептира купусара. Невен је омиљен у свим органским повртњацима, јер одбија нематоде,а привлачи корисне инсекте. Кадифица привлачи пужеве те ју је најбоље садити око купуса и салате. Тимијан својим јаким мирисом одбија уши, мрквину муху, бухаче, пужеве голаће. Босиљак је добар комшија краставцима и парадајзу јер штити од пепелнице, одбија лисне уши, гриње, комарце.

Оставите одговор