Боровница (Vaccinium corymbosum L), у свјетској пољопривредној пракси представља једну економски значајну воћну врсту. И поред високе откупне цијене (10-12 КМ/кг) и повољних агроклиматских услова за успјевање, производња боровнице у нашој земљи је и даље малог обима. Важно је напоменути да посједујемо одличне могућности за повећање производње и пласирање производа на домаће и инострано тржиште.
У односу на многе друге воћне врсте, боровница има низ предности за узгајање које се огледају у могућности узгоја на нешто слабијим земљиштима, те малих захтјевима у погледу климатских услова, при чему даје редовне приносе.
Технологија узгоја је једноставна, има периодично сазријевање, не захтијева велику радну снагу, даје плодове изузетне храњиве вриједности због чега је доста и тражена на тржишту како у свјежем тако и у смрзнутом стању.
Боровница је жбунаста биљка висине до 50 цм, док у идеалним климатским условима и пуним агротехничким мјерама може да нарасте и преко једног метра. Коријен је прилично плитак са много ситних длачица што захтјева систем за наводњавање. У току године испушта младе изданке од 15-25 цм, помоћу којих вршимо замјену старих изрођених грана. Све гране имају извјесну кртост, посебно гране које носе цвијетне пупољке, те су као такве лако ломљиве у пуном роду. Листови су дугуљасти и зашиљеног облика зелене боје који у јесен попримају црвенкасту боју. Цвјетови су бијело ружичасте боје груписани у цвасти. Цвјета у мају и јуну у зависности од сорте. Плод је мала бобица која тежи у просјеку око 3 грама, има плаву интезивну (индиго) или плавичасту боју, прекривен воштаном супстанцом типичном за грожђе и шљиву. Месо плода је свијетло зелене боје, има слатки, благо киселкаст, мирисни и веома пријатан укус. Сазријева од јуна до средине септембра и бере се у четири до шест етапа у размаку од седам дана.
Боровница није претјерано климатски захтјевна, добро подноси ниске температуре и до 30 степени испод нуле, осјетљива је на превише високе температуре, и за оптималан развој биљке потребан је дужи зимски период.
Да би се жбун добро развијао боровница има прецизне потребе када је у питању земљиште које мора бити растресито, пропустљиво, богато органском материјом, са потпуним одсуством кречњака (калцијум бикарбоната), јер и мале количине кречњака отежавају пораст биљке.
Земљиште мора бити кисело са pH између 4,4 и 5,5.
Мелиоративно ђубрење је обавезно и сатоји се од стајског ђурива 40 – 60 тона и 700-900 кг НПК. Половина се уноси прије дубоког орања и заорава а друга половина се ставља у току садње у рупе и око саме саднице.
Слика 1. Садња и изглед банкова без фолије
Садња се врши у припремљене банкове висине око 50 цм. Ширина при врху банка је око 40 цм а у основи 85-90 цм. У тако припремљене банкове ископавају се рупе у реду на размаку 80-120 цм у које се углавном саде контејнерске саднице боровнице. Да би банкови остали у првобитној форми постављају се и малч фолије са рупама које могу послужити и за спрјечавање раста корова.
Слика 2. Прва година након садње са малч фолијом
Прве године након садње обично се уклањају цвјетни пупољци да би се добио што бржи и већи вегетативни прираст. Када биљка у следећим вегетацијама достигне жељену висину од 1-1,50 м вршимо резидбу. Уклањањају се старе гране које које су носиле род и такође настојимо уклонити гране које ометају бољи проток ваздуха и сунчеве свјетлости која је битна за сазријевање и добијање већег постотка шећера у плоду.
Резидбу је најбоље обавити у прољетном периоду у коме су видљиви оштећени изданци. Жбунови који су слабији се више прикраћују да би се изиритирао јачи пораст док жбунови који су вегетативно напреднији и били у јаком плодоношењу се мање прикраћују.
Берба боровнице се углавном обавља савременом механизацијом док се на нашим просторима с обзиром на мале површине под засадом обавља ручно тако да добијемо што квалитетнију бербу са уједначеним плодовима и без присуства зелене масе.
