Стајњак представља најважније органско ђубриво и оно углавном садржи све потребне хранљиве елементе које биљка усваја из земљишта за свој раст и развој. То је ђубриво које се састоји од чврстих , течних екскремената и простирке које превиру у процесу сазријевања, а када се унесе у земљиште повећава биолошке активности што утиче на укупну плодност земљишта. Уношењем стајњака у земљиште поправљају се физичке, хемијске и биолошке карактеристике земљишта. Разградњом стајњака у земљишту ствара се хумус који је основни параметар плодности земљишта и утиче на задржавање воде у земљишту, на структуру земљишта, на водни, ваздушни и топлотни режим земљишта.
У просјеку стајњак се састоји од :
- Вода 75 %
- Сува материја 25 %
- Азот 0,5 %
- Фосфор 0,15 %
- Калијум 0,6 %
Можемо рећи да стварни састав стајњака је врло различит а он зависи од низа фактора :
- Врсте и старости стоке,
- Врсте храњива чиме се стока храни,
- Врсте простирке,
- Чувања стајњака на депонијама,
- Циља гајења стоке,
- Степена разградње.
Стајњак се по правилу извози на њиве у прољеће, љето, јесен и зиму . Код нас, на подручју Лијевча поља, највише је заступљено јесење извожење и растурање стајњака, а послије тога изводи се јесење дубоко орање на дубини 30 – 35 цм што је сасвим довољно да се стајњак измијеша са земљом. Ако се стајњак извози зими и растура се по снијегу или смрзнутој земљи у том случају губици храњива су врло мали због ниских температура али постоје потешкоће при заоравању. Стајњак извежен у прољеће исто тако има мале губитке хранљивих материја али може изазвати азотну депресију и веће губитке влаге из земљишта.
Количина стајњака коју уносимо у земљиште обично износи 30 -40 т / ха, а унешена количина зависи од : климе, квалитета стајњака , особина земљишта и потреба наредних култура . У случају да стајњак остане на њиви дуже вријеме незаоран долази до губитка квалитета стајњака, а те губитке можемо смањити до 50% ако се заоравање врши на вријеме тј. одмах непосредно након растурања.
Стајњак постепено ослобађа хранљиве материје тако да има продужено дејство те се препоручује употреба стајњака на истој парцели сваке четврте године што се види из његове искориштености по годинама :
- У првој години искориштеност стајњака је 50 %,
- У другој години искориштеност стајњака је 30 %,
- У трећој години искориштеност стајњака је 20 %.
