На подручју Републике Српске, стрна жита су у фенофази бокорења или на прелазу из фенофазе бокорења у влатање, зависно од самог локалитета и рока сјетве. Високе дневне температуре у овом периоду године које су се кретале и преко 10°C, уз недостатак падавина, допринијеле су брзом развоју усјева.
Жућење усјева које се тренутно примјећује на већини терена је, у навећем броју случајева, последица голомразице и недостатка сњежног покривача као термоизолатора. Жућење је интензивније код јечма. Он је у том погледу осјетљивији од пшенице што је условљено и ранијим роком сјетве и фенофазама које протичу брже у односу на пшеницу. Самим тим више измрзавају већи листови обзиром да садрже и већу количину воде у ткиву.
Један од разлога жућења усјева је и недостатак минералне исхране. Робусније биљке имају и веће потребе за азотним ђубривима, а имајући у виду да се при овако високим дневним температурама брже и интензивније одвија процес фотосинтезе, прије ће се јавити симптоми жућења.
Температуре су повољне за усвајање хранива. У низинама је присутан минимум влаге у земљишту за разлагање ђубрива тако да је могуће обавити прихрану стрних жита. Изузетак су брдска подручја која тренутно трпе недостатак влаге па ће у овом случају прихрана морати сачекати падавине.
Општа препорука за прву прихрану стрних жита је 150 – 250 kg/ha KAN – a за пшеницу и 100 – 200 kg/ha за јечам. За биљке које су у фази влатања може се примјенити 100 – 150 kg/ha KAN – a или 80 – 100 kg/ha Урее.
Треба истаћи да су временски услови свакако повољни и за сјетву јарих стрних жита.
Високе температуре у овом периоду године погодују развоју појединих патогена, посебно код усјева засијаних недекларисаним сјеменом. Стога је мониторинг у предстојећем дијелу вегетације стрних жита од пресудног значаја за правовремену примјену адекватних средстава за заштиту.
