Расад поврћа производи се на два начина, први начин је пикирани расад, а други непикирани расад.
Прије почетка производње расада потребно је дезинфиковати мјесто производње (пластеник), алате и опрему која се користи у производњи. Конструкција пластеника састоји се од двије и/или више УВ фолија. Код ручно направљених пластеника двије фолије се причвршћују на конструкцију пластеника на начин да једна иде преко, а друга испод конструкције. Док код професионалних пластеника обе УВ фолије иду преко контрукције, а између њих се удувава ваздух који је уједно и изолатор температуре. Професионални пластеници су далеко ефикаснији и потребна је мања количина топлотне енергије за загријавање. Загријавање пластеника врши се помоћу топлотне енергије, а систем загријавања зависи од одабира самог пољопривредног произвођача. Најчешћи систем код нас су металне пећи које се постављају на средину пластеника, затим постоји централно гријања топлом водом, као и новији начини гријања геотермалном водом и топлотним пумпама. Највећа мана гријања металним пећима је неравномјерно распорeђивање топлоте тј. у близини извора топлоте температура је највиша и обрнуто. Најбоље загријавање пластеника постиже централним гријањем, гдје су осилације у висини температуре веома мале.
Први начин производње расада је пикирани расад. Начин узгоја овог расада је да се сјеме посије у контејнере без рупа или у контејњере са бројем отвора од 160 до 200 тј. да се направи густа сјетва. Први се ставља супстрат за сијање и врши се његово сабијање до отприлике око 1 центиметра испид нивоа површине контејњера. Затим се врши сијање сјемена, загртање супстратом, лагано притискање и уклањање вишка супстрата. Послије ових извршених радњи, контејњери се слажу на столове и врши се залијевање. Залијевање је најбоље обавити у пар интервала са мањим нормала и временском разликом између интервала од минимално пола сата. Разлог оваквог начина залијевање је да добијемо потпуну засићеност супстрата водом, и да нам је послије лакше одржавати влажност супстрата који је уз одговарајућу температуру ваздуха главни фактор клијања и ницања. Расад се пикира када биљка буде у фази прва два листа. Пикирање се може обављати у ПВЦ чаше или контејњере са мањим бројем отвора у зависности од избора самог пољопривредног призвођача. Послије пикирање најбоље је урадити залијевање фунгицидим на бази пропамокарб-хидрохлорида, а пети дан послије пикирање извршити прихрану НПК ђубривима формулације 1:4:1 у количини од 30 грама у 10 литара воде због бољег укоријењавања и развоја коријена. Следећа прихрана се врши када расад достигне половину своје висине, од предвиђене, НКП ђубривима формулације 1:1:1 у количини од 30 до 40 грама у 10 литара воде уколико се врши залијевање или 0,1-0,2 грама по биљци уколико се врши расипање ђубрива па залијевање. Фунгицидима на бази бакра урадити превентивну заштиту против бактериоза и/или пламењаче, а исто тако инсектицидима на бази фланикамида или ацетамиприда против лисних ваши.
Непикирани расад се производи на исти начин како и пикирани само се не врши пикирање, већ биљка остаје на истом мјесто до пресађивања у пластеник или поље. За производњу овог расада користе се ПВЦ чаше или контејњери са већим бројем отвора, најчешће са 40 или 60 отвора. Прихрана и заштита не пикираног расада је иста као и код пикираног.
За оба начина производње расада важе исти микроклиматски услови у пластенику. Послије сијања, залијевања и слагања контејњера врши се загријавање пластеника. Дневне температуре у пластенику не би требале да буду веће од 35 степени, а ноћне не би требале да буду ниже од 25 степени. Влажност супстрата одржавати константном до ницања биљака. На овај начин клијање и ницање биљка требало би да буде у року од пет до седам дана. Послије ницање дневне температуре требају да буду у распону од 25 до 27 степени, а ноћне од 20 до 22 степена до пикирања расада. Како расад расте и развија се тако и температуре требају да буду ниже. Код оба начина производње расада веома важан процес је и каљење расада. Овај процес се састоји од прилагођавања расада условима гдје ће наставити раст. Тако да у овом процесу дневне и ноћне температуре изједначавамо са тренутним временским условима тј. не вршимо додатно загијавање и пластеници су отворени у току ноћи и дана. Каљење почине најкасније десет дана прије изношења расада и одвија се постепене у прва два, три дана.
