Фебруар је мјесец када се полако назире долазак прољећа и када се почиње са радовима у пољу. Почиње прихрана озимих усјева, између осталог озиме уљане репице (Brassica napus ssp. oleifera (DC.) Metzg.).
Уљана репица је тренутно у фази розете. Након мониторинга на терену, може се закључити да су биљке у добром стању. Међутим, прихрану као обавезну мјеру не треба одлагати, јер претјерано отезање са прихраном доводи до гладовања биљака. Осим тога, прихраном је неопходно подстаћи раст и развој биљака након зиме. Температуре су повољне за усвајање хранива, а у земљишту је присутан минимум влаге за разлагање ђубрива.
Иако је свака парцела прича за себе, прву прихрану треба обавити са око 200 kg/ha KAN – а. Друга прихрана се обавља 15 дана након прве, средином марта. Уколико биљке показују симптоме недостатка азота, може се примјенити и трећа, корективна прихрана.
На терену није уочено присуство болести. Још увијек нема опасности од штетника попут репичине пипе (Ceutorhynchus spp.) и репичиног сјајника (Meligethes aeneus). Имајући у виду да су дневне температуре у овом периоду више од 10°C, неопходно је водити повећану бригу о здравственом стању усјева редовним мониторингом, како би се на вријеме обавила адекватна заштита.
Када се уочи појава корова попут маслачка (Taraxacum oficinale F. H. Wigg), може се очекивати и појава репичиног сјајника, због жуте боје цвјетова маслачка. Прелаз се врши са ове коровске биљке на биљке уљане репице чак у периоду пупања. Третмане треба обављати када је остварен економски праг штетности.
