Припрема рода јагоде за наредну годину почиње завршетком бербе – родни потенцијал за наредну годину формира се током септембра све до половине новембра. У то вријеме одвија се диференцирање цвјетних пупољака. Kолико ће се диференцирати цвјетних пупољака највише зависи од примjењених агротехничких мјера послије бербе – закидање столона, уклањање цвјетова и уклањање старог лишћа, као и наводњавање.
Развој столона и живића карактеристични су за већину сорти – њихов број зависи од сорте, исхране, земљишта, воде. Они се развијају на рачун матичне биљке и при том слабе њен развој што се директно одражава на принос и квалитет плодова у наредној години. Столони у зависности од бујности сорте и климатских прилика почињу да се развијају од краја маја до септембра – у том интервалу треба их закидати у више наврата – 3-4 пута када достигну дужину 10 до 15 cm – прије почетка образовања живића. Столони се могу остављати само у случајевима када је потребно попунити неко празно место у реду под условом да предходно није дошло до заражавања засада вирусима. У засадима са малчом или фолијом ова мјера спроводи се искључиво ручно. При уништавању корова у међуредном простору хербицидима уништиће се и столони са живићима.
Уклањање цвјетова је веома корисна мјера, посебно после обилног рода, ако се не жели било какво јесење плодоношење у истој години. Тиме се повећава бујност бокора и до 30% и родни потенцијал за наредну годину. Уклањање се обавља ручно и цвасти је потребно прикупљати у посуду и изнети из засада. Ако се цвасти не уклањају развиће се плодови који су нешто ситнији, мало их је – комерцијални ефекти су мали у односу на ефекте њиховог скидања.
Лишће јагоде живи 50 до 60 дана, поступно смањује фотосинтетску активност и суши се. После бербе на бокору остаје доста старог, сувог и оштећеног лишћа.
Уклањање старог лишћа је веома корисна мјера :
- подстиче се бржи развој новог лишћа,
- доприноси бржем обнављању вегетативне активности,
- бујнијем развоју бокора,
- бољем презимљавању и већој родности у наредној години.
Уклањање старог лишћа обавља се током јула мјесеца. Уклањање се обавља ручно (ножем, српом) или кошењем. Ручно уклањање је квалитетније, изводи се на мањим парцелама најчешће у комбинацији са плијевљењем корова и закидањем столона. При кошењу, водити рачуна да се не коси сувише ниско и не оштети централни пупољак главног бокора.
Наводњавање системом „кап по кап“ основа је савремене производње. Јагода има велике потребе за водом, због плитког корјеновог система. У периоду после бербе јагоде обично се јавља сушан период, када је потребно примјенити наводњавање ради што успјешнијег формирања цвијетних пупољака у каснијем периоду.
Прије саме припреме за зиму, биљке су у току вегетационог периода, а посебно у другом дјелу вегетације, вршиле и припрему генеративних (родних) пупољака за наредну сезону. Елементи неопходни за презимљавање и рани почетак раста у прољеће су :
- Бор (B) – неопходан за оплодњу цвјетова и формирање плодова. Фолијарна примјена бора се показала веома ефектном за плодове пред цвјетање и у цвјетању;
- Цинк (Zn) – синтеза протеина и производња ауксина. Протективно дјелује на зидове мембрана као мјера заштите при неповољним температурним условима и спречавање стреса;
- Манган (Mn) – има важну улогу у фотосинтези, дисању и издуживању ћелија;
- Гвожђе (Fe) – улази у многе ензимске процесе везане за трансфер енергије, редукцију нитрата и фиксацију азота, учествује у стварању хлорофила, усљед чијег недостатка долази до појаве хлорозе;
- Молибден (Mo)– има улогу у редукцији нитрата у нитрите;
- Бакар (Cu) – главна компонента хлоропласта, осигурава континуирано снабдевање угљеним хидратима и има важну улогу у отпорности;
- Азот (N) – мобилизација азота у прољеће из ткива за складиштење је веома важна за рани пораст биљке;
- Кобалт (Co) – неесенцијални елемент, блокира продукцију ензимабиљног хормона етилена водећи до убрзања раста и развоја пупољака.
Пракса јесење исхране засада јагоде осигуравa накупљање хранљивих елемената у биљкама прије зимског мировања и осигурава добар старт у прољеће, доступност хранљивих материја за пупљење и цвјетање као и бржи раст на прољеће уз максимизацију апсорпције нутритијената у лишће, а затим и њихове транслокације у пупољке.
Препорука је да се у току мјесеца септембра и октобра примјени кроз фертигациону исхрану – исхрану преко система „кап по кап“ дода:
- NPK ђубриво 20-20-20 + микроелементи – оријентационо – 20 kg/ha
- биостимулативно ђубриво – оријентационо 2 kg/ha које ће да неутралише или ублажава дејство различитих фактора стреса (хладноћа, суша, оштећења).
