У нашој земљи већина оваца се гаји на пашњацима током љетњег периода, док се зими у њиховој исхрани користе сијено, слама, силажа и друга хранива. Квалитетна паша не само што најпотпуније подмирује потребе одређених категорија оваца (јалове, у прве двије трећине бременитости, овнови ван сезоне припуста, шиљежад, дојне овце у другој половини лактације и одрасле овце у тову) већ је и најекономичнији вид исхране ове врсте домаћих животиња. Уколико паша количински и квалитативно не може да подмири потребе оваца врши се прихрањивање зеленом масом са природних или вјештачких ливада, ораница а у мањој мјери и концентратима. Само у одређеним периодима производног циклуса (висок гравидитет, почетни дио лактације, веома интензиван раст) концентрат се даје у нешто већим количинама, око 20-50% од дневних потреба у хранљивим материјама.

Најповољнији начин исхране оваца на паши је прегонски. Пред почетак пашне сезоне треба разрадити тачан план паше. Свако површину за одређено стадо оваца треба подијелити на прегоне, а прегоне на пашу за неколико дана (5-6). При томе је потребна ширина прегона за свако одрасло грло 0,4-0,5 m а за подмладак 0,3-0,4 m. Прелаз оваца са стајског на пашњачки тип исхране морада се изведе постепено и да траје 10-15 дана. Прво да се овце послије исхране сувом храном изводе краће вријеме на пашу. Други дан се даје иста количина сувог хранива, а паша продужује. Током идућих дана постепено се сува храна потпуно замијени пашом. На пашу прво излазе одрасле овце и кастрати у тову, а касније када временски услови постану повољнији и бремените овце као и овце које су се ојагњиле.

Паша започиње на оним парцелама на којима се земљиште просушило и травни покривач је довољне висине (9-10 cm). Дневне потребе у паши оријентационо износе за бремените овце 5-7 kg, овце у првој половини лактације 8-10 kg, другој половини 10-12, јагњад 2-4 и шиљежад 5-6 kg. Површине са најквалитетнијом пашом се остављају за овце у лактацији и јагњад јер су њихове потребе у хранљивим материјама највеће. Овце воле младе, сочне и лиснате биљке. На биљкама са тврдим стабљикама поједу само лист. У условима оскудне исхране једу и стабљике па чак и биљке које не једу у нормалним условима. На бујним пашњацима постоји опасност од јављања надуна, посебно када су у биљном покривачу више заступљене легуминозе. Због тога се овце на овакве пашњаке пуштају тек кад роса испари или се претходно даје неко суво кабасто храниво (сијено, слама). Давање соли такође треба да буде по повратку оваца са паше када се врши и појење оваца. Задржавање оваца на паши зависи од количине и квалитета биљног покривача и траје од 4-6 па све до 10 часова. У вријеме већих врућина напасање треба да буде рано ујутру и касније увече, так ода овце најтоплији дио дана проведу у хладу. У прољеће и јесен овце треба изводити на пашу када отопли у току дана уз претходно прихрањивање сувом храном, ако је то могуће.

Допунска исхрана на паши врши се само у случају када су овце у лошијој кондицији или када је због суше, или других елементарних непогода паша неадекватна и недовољна. Прихрањивање може да се врши мањим количинама концентрованих хранива са жељом да се овцама поправи кондиција и на тај начин да се припреме за оплодњу. Ова припрема треба да отпочне најкасније 10 дана пред сезону припуста. Прелаз са паше на зимску исхрану треба да буде што је могуће касније и изводи се такође постепено.

У вријеме када се јавља слана, овце се изводе касније, а претходно им се даје нешто суве хране. У зимском периоду основна храна за овце је сијено. Најједноставнији оброк састоји се од 1,5-2 kg сијена. При томе треба имати у виду да овце воле финије сијено са доста лишћа. Дио сијена се може замијенити и другим конзервисаним хранивима као што је силажа (у количини од 2-4 kg) и слично. Кукурузна силажа може да чини и до 50-80% хранљиве вриједности оброка. Поред сијена овцама је добро давати и сочна хранива као што је мрква или репа (2-6 kg).

Оставите одговор