Хемијском анализом земљишта постиже се значајна рационализација у пољопривредној производњи, тј. смањује се несавјесна употреба и кориштење превеликих количина ђубрива, што уједно  доприноси и бољој економској исплативошћу и рентабилношћу.

Просјечан узорак земљишта на парцели са које је узет састоји се обично од 20-25 појединачних узорака (што зависи од величине производне парцеле), који мјешају и прави се просјечан узорак.

На мањим производним површинама просјечни узорак земљишта се узима са површине 1-2ha, а на великим површина узима се по један просјечан узорак на сваких 3-5ha.

Врста културе Дубина узимања узорака
Пашњаци 0-10cm
Крмне 0-15cm
Ратарске и повртарске 0-30cm
Воћке и винова лоза 0-30cm и 30-60cm

 

Узорке је најбоље узимати када је земљиште слободно, тј. са ораница послије жетве усјева, па до припреме земљишта за сљедећи усјев (од јула до октобра), из воћњака послије бербе (у октобру), а са ливада и пашњака послије скидања откоса или прије кретања вегетације. Узорци земљишта се могу узимати и у друго вријеме, при чему треба посебно водити рачуна да се узорци земљишта узимају прије било каквог ђубрења.

Распоред узимања узорака може бити дијагоналан (што значи да су мјеста узимања узорака правилно распоређена по дијагоналама парцеле) или цик-цак распоред узимања земљишних узорака на парцели.

За узимање узорака користе се посебне сонде, педолошки ашови или лопате, гдје је потребно водити рачуна да се увијек ради са чистим ашовом или другим алатом, тј.да приликом преласка на сљедећу парцелу  ашов треба претходно добро очистити, тако да на њему нема остатака земљишта од претходно узетог узорка.

Током узимања сваког појединачног узорка потребно је ископати рупу до дубине узимања узорка, те се једна страна вертикално засијече. Потом се исјеца слој дебљине 3–5cm и извади на лопати. Из тог извађеног слоја се на лопати исијеца по средини исјечак чија је ширина 3–5cm, а дијелови са стране сe одбацују. Тако добијена количина земљишта представља појединачни узорак који се ставља у канту или у неку погодну посуду или на комад папира, картона или најлона. Потом се на другом мјесту, на исти начин узима други појединачни узорак и додаје првоме. Поступак се понавља све до потребног броја појединачних узорака. Прикупљени и помијешани појединачни узорци се на крају добро промијешају и то представља просјечни узорак земљишта. У полиетиленску врећицу се стави око 0,5-1kg земљишта, а вишак земљишта се баци. Затворену полиетиленску врећицу треба ставити у већу кесу у коју је убачена етикета са сљедећим подацима:

  • име и презиме власника/корисника земљишта
  • адреса (улица и број, мјесто, поштански број) и број телефон
  • JMБГ
  • РБПГ
  • локалитет узимања узорка
  • величина (површина) парцеле
  • дубина са које је узет узорак
  • врста ђубрива која је кориштена
  • планирана биљна врста,
  • датум узимања узорка
  • у воћарско-виноградарској производњи нагласити да ли је воћњак/виноград у подизању или у експлоатацији

 

                  

 

Анализа контроле плодности пољопривредног земљишта подржана је кроз Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села за 2020. годину, кроз члан 66. те право на подстицајна средства имају пољопривредна газдинства уписана у Регистар пољопривредних газдинства по основу Програма педолошких анализа земљишта у Републици Српској и која до 15. маја текуће године у РПГ имају пријављене минималне површине под коришћењем:

1) у равничарским подручјима (до 200 метара надмор- ске висине) за ратарске културе 3 ha, воћарске и повртарске културе 2 ha и за пластенике 1.000 m²,

2) у брежуљкастим подручјима (од 200 до 500 метара надморске висине) за ратарске културе 2 ha, за воћарске и повртарске културе 1 ha и за пластенике 500 m²,

3) у подручјима изнад 500 метара надморске висине за ратарске културе 1 ha, за воћарске и повртарске културе 1 ha и за пластенике 300 m².

Захтјев за остваривање права на подстицајна средства корисник подноси Агенцији или канцеларији најближе подручне јединице Министарства (Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди) најкасније до 15. јуна текуће године.

Право на подстицајна средства за финансирање анализе немају комерцијална породична пољопривредна газдинства која су то право остварила у посљедње три го- дине по основу Програма педолошких анализа земљишта у Републици Српској.

Оставите одговор