Зимска производња поврћа у пластеницима

Приликом завршетка љетне производне сезоне, пољопривредни произвођачи се одлучују и за зимску производњу поврћа у пластеницима. Зимска производња осигурава додатни приход газдинству али и могућност остваривања плодореда као једне од најбитних агротехничким мјера.

По завршетку љетне производње сезоне прво се врши уклањање биљних остатака и чишћење пластеника. У овој фази вршимо уклањање биљака и осталих ствари које су биле потребне да би се производња несметано одвијала у току сезоне. Биљне остатке одлажемо на предвиђено мјесто, које треба да буде удаљено од мјеста производње. Биљне остатке је најбоље спалити јер ће се тиме уништи највећи проценат патогена и инфекција за наредну сезону сведе на минимум. Ако биљне остатке одлажемо на депонију, требамо водити рачуна да висина депоније буде шта мања (нижа) да би дошло до измрзавања цијеле масе, у противном ако имамо високу депоније одређени дио биљне масе неће измрзнути и самим тим развој патогена неће бити прекинут већ напротив убрзан.

Послије ове фазе врши се дезинфекција пластеника и потребне опреме. Дезинфикује се све, земља, конструкција, најлон, додатна опрема у пластенику, итд. Средства која се користе за дезинфекцију су пестициди специјално намјењени за ову намјеру или алтернативне методе: варикина, креч, модра галица и др. Дезинфекцију треба урадити полако и темељно да би се за наредну сезону проценат пагодена свео на минималан број, а самим тим и број инфекција.

Припрема земљишта за зимску производњу састоји се од основне обраде, основног ђубрења и додатне обраде. Под основном обрадом подразумјева се дубоко орање или подривање. У зависности од типа и величине пластеника примјењују се једна од наведених операција. Ако више година вршимо орање или фрезање пожељно би било урадити подривање да би се побољшала аерација замљишта. Исто тако, подривањем се влажност земљишта спушта у дубље слојеве што има за посљедицу да је коријен биљке већи и бујнији.

Послије основне обраде врши се основно ђубрење минерални или огранским ђубривима. Количина минералних ђубрива зависе од урађене хемијске анализе земљишта и очекиваног приноса. Унос стајског ђубрива, односно органске масе, треба вршити сваке двије године у зависности од количине и врсте ђубрива. Под стајским ђубривом подразумјевамо прегорели ђубар који је одлежао минимално од 3 до 5 година на једном мјесту. Овај период се знатно може скратити ако вршимо редовно окретање, превртање и мјешање ђубра. У недостатку квалитетног прегорелог ђубрива, ђубрење можемо вршити и пелетираним стајским ђубривом. Количине ђубрива зависе од самог произвођача и типа ђубрива, а у понуди имамо: говеђи, овчији, коњски, пилећи пелетирани стајски ђубар.

Додатна обраде се у већини случајева обавља фрезањем. Број прохода фрезе зависи од типа земљишта, а врши се док не постигнемо мрвичасто-грашкасту структуру величине фракција од 0,5 до 5 милиметара.

Током зимског периода, на подручју ПЈ Градишка, у пластеницима се најчешће узгаја млади лук, салата и шпинат. За све наведене биљне културе горе описане операцију су исте, осим операција садње/сјетве које се специфична за сваку културу.

Млади лук се најчешће сади из ардаџика калибрације од 12 до 21 милиметар или луковице калибрације од 20 до 45 милиметара. Најбољи систем узгоја је у гредице, а број редова зависи од ширине гредице. Међуредни размак се креће од 10 до 15 центиметара, а редни од 3 до 5 за арпаџик док се луковица сади без редног размака. Арпаџик је најбоље потпуно утиснити у земљиште и послије садње извршити, ако је потребно, затрпавање и равнање земљишта. Док се луковица утискује у земљиште највише до ½ висине главице. Разлог потпуног утискивања арпаџика је тај што су луковице мале масе и што може доћи до њиховог избијања из земљишта приликом наводњавање или сакупљања од стране земљишних животиња (глиста, мишева итд.). Послије садње врши се третирање хербицидом на бази пендиметалина и наводњавање. Норме и интервали наводњавања зависе од фазе развоја биљке.

Салата се најчешће пресађује у пластеник на већ постављену малч фолију са системом за наводњавање. Пресаднице требају да имају од 3 до 5 развијених листова. У зависности од сорте салате разликује се редни и међуредни размак. Салата се најчешће наводњава системом кап по кап из разлога што омогућава уштеду воде, а и могућност прихране. Наводњавање кишењем се не препоручује у фази када су главице формиране јер долази до накупљања воде између листова главице које подстиче развој болести прије свега трулежи. Заштита салата првенствено се своди на одабир отпорних сорти, а послије на превентивно дјеловање и константно праћење. Послије пресађивање пожељно би било урадити превентивно третирање фунгицидима, док се наредна третирања врше према плану заштите и фазе развоје биљке.

Шпинат се најчешће сије из сјемена директно у земљиште помоћу ручних сијачица за ситно сјеме. Земљиште мора бити добро уситњено и поравнато. Редни и међуредни размак зависи од самог хибирида. Послије сјетве врши се третирање хербицидом и наводњавање. Заштита против племењаче  се обаваља превентивно фунгицидима, а остали план заштите се спроводи према фазама развоја биљке.

Да би скратили период производње на све наведене културе се може ставити лутрасил. Препорука је да се лутрасил постави на одређене носаче, како би остварили размак између биљака и самог лутрасила. Овај размак је битан уз разлога да имамо одређени ваздушни простор који се може брзо загријати, а по потреби и расхладити. Исто тако, можемо поставити више од једног слоја ако имамо тањи лутрасил. Да би стресне услове што више смањили све наведене културе кожемо третирати фолијарно аминокиселинама или путем наводњавање системом фертиригације. Најбоља заштита је преветивна заштита из разлога што инфекција почне доста прије него што уочимо прве симптоме. То се најприје манифестује у пластеничкој производњи јер температура у пластенику може нагло да порасте, а самим порастом температуре и повећаном релативном влажности ваздуха ставарају се услови за развој инфекције. Зато је поред свега наведеног отварање пластеника и провјетравање обавезно током цијелог времена производње. Дужина провјетравања зависи од тренутне температуре ваздуха и најбоље је да се уради у јутарњим часовима.