Задругарство у развијеним земљама Европе

Задругарство у земљама развијеног дијела Европе функционише на другачијим основама него што је то случај код нас. Наиме, чланови задруге су фармери који су удружили цјелокупну своју имповину и ставили је на располагање задрузи. Ту имовину чине:

 

  • обрадиво пољопривредно земљиште,
  • механизација и опрема,
  • објекти за смјештај стоке,
  • складишта,
  • хангари,
  • транспортна средства и др.

Број овако удружених задругара може бити ограничен или пак неограничен у зависности од интереса чланова задруге. Пошто су удружили своју имовину, како покретну тако и непокретну, заинтересовани су да задруга послује профитабилно. Из тог разлога, у самом уговору који су потписали приликом приступања оваквој задрузи, дефинисали су све дијелове уговора до детаља како би заштитили своја права али и прихватили обавезе дефинисане уговором.

Чланови задруге на својим скупштинама бирају и разрјешавају менаџмент, односно директора, управни одбор и друга тијела у зависности од потребе.

Пословне одлуке доноси менаџмент задруге у договору са члановима задруге на скупштинама које се одржавају у одређеним временским интервалима.

Овакав вид задругарства има оправдање јер у јакој конкуренцији која влада на тржишту неопходан је ради опстанка саме задруге. На овај начин постају озбиљан привредни субјект који има шансу да успјешно послује, шири се и увећава зараду. Зарада остварена на овај начин дијели се члановима задруге по уговору скопљеном приликом приступања истој. Такође, менаџменту се исплаћују мјесечне зараде.

Висина акумулације која се оствари пословањем задруге усмјерава се на нове послове и нова тржишта или се пак депонује у пословним банкама.

Ради ојачања конкурентности, неке задруге се удружују са другим задругама или другим привредним субјектима односно трговинским ланцима, прерађивачима ради већег профита.

У неким земљама већи број задруга су се удружиле по хоризонтали (баве се истом дјелатношћу) или по вертикали (са онима које се баве другoм дјелатности) и тако чине велике конкурентне системе који контролишу већи дио тржишта. Такви системи најчешће имају примарну производњу, прераду, транспорт, малопродају и велепродају. У оваквим фирмама насталим удруживањем задруга зарађује се велики новац који служи за исплату дивиденде, мјесечне зараде, а исто тако и за нове инвестиције.

Оставите одговор