Производња шпината у заштићеном простору најчешће се обавља у зимском периоду. Тако да, шпинат долази на друго мјесто у плодореду или као предкултура за прољетну производњу. Послије обављених свих агротехничким мјера, орање, тањирање, фрезање, врши се равнање површине и сјетва шпината.

Равнање површине је веома важно приликом садње шпината. Равна површинa омогућава сјетву на истој дубини која се касније огледа у уједначеном ницању биљака. Уједначено ницање и пораст биљака омогућава равномјерну примјену заштите, прихране и осигурава једнак принос биљака. Исто тако, на равноj површини боље се ствара и одржава заштитни филц послије примјене хербицида.

Сјетва шпината се може изводити на више начина: ручним насијавањем, садња помоћу ручних сијачица или садњом помоћну пнеуматских (модерних) сијачица. Сјетву у пластенику најбоље је урадити са ручном сијачицом. Разлог овог начина садње је тај што омогућаву међуредну обраду код пољопривредних произвођача који не примјењују заштиту против корова послије сијања. Садња ручном сијачицом се изводи у редове, а размак између редова зависи од начина узгоја и хибрида. Међуредни размак се креће од 10 до 25 центиметара, док реди размак зависи од крупноће сјемена и конструкције ручне сијачице. Ручна сијачица је конструисана на принципу слободног пада сјемена тако да није у могућноси да прецизно распореди сјеме. Битно је приликом садње одржавати исти међуредни размак да би се побољшала циркулација ваздуха и аерација земљишта. Дубина садње је од 2 до 3 центиметра. Овдје је врло битно, већ напоменуто, равнање земљишта. На равној површини имамо уједначену дубину сијања, а послије и ницање биљака. Послије завршене сјетве врши се наводњавање са мањом нормом нпр. 8-12 литара по метру квадратном. Послије наводњавања долази до додатног равнања и слијегања земљишта и ствара се површина гдје је учинковитост хербицида максимална. Исто тако, разлог мање норме је тај што се сјеме налази плитко у земљишту.

Послије првог наводњавања врши се примјена хербицида на бази с-метолаклор који ради на принципу заустављања клијања усколисних и мањег броја широколисних једногодишњих корова. План заштите зависи од самих услова у пластенику и одабраног хибрида. Препоручује се одабир отпорних хибрида како би се заштита свела на минимум. Потребно је праћење стања биљака и по потреби превентивно третирање. Иако се ради о зимској производњи поврћа провјетравање пластеника је обавезно. Провјетравањем се регулише влажност ваздуха која је у комбинацији са повишеном температуром ствара идеалне услове за развој болести.

Коришћењем лутрасила период производње можемо скратити за 7 до 10 дана. Препорука је да лутрасил постављамо на носаче чиме се ствара ваздушни простор који можено брже загријати или расхладити у зависнисти од потребе.

Оставите одговор