Вјештачко осјемењавање говеда

Вјештачко осјемењавање домаћих животиња је биотехнолошка метода која је за најкраће вријеме највише унаприједила развој сточарства. Тај напредак се огледа првенствено у зоохигијенском, зоотехничком, ветеринарско-медицинском и економском значају. Сагледавајући овај значај није ни чудо што се оно примјењује у свим развијеним па, чак и мање развијеним сточарским земљама.

О вјештачком осјемењавању свих домаћих животиња много је написано у свијету па и код нас, али сагледавајући значај сточарства, у говедарству доноси највећу економску добит. А самим тим осјемењевање говеда је најразвијеније и најзаступљеније. Вјештачко осјемењавење је инструментално уношење сперме у полне органе женке, чиме се постиже приближавање сперматозоида  и јајних ћелија без полног акта. Помоћу инструмената доводе се сперматозоиди и јајне ћелије у узајамну везу и тиме се остварују услови за оплодњу. Осјемењавање  као акт уношења сперме  у женске полне органе може да буде природно и вјештачко, док је оплодња као процес спајања мушког и женског гамета (полних ћелија) увијек природна и не може бити вјештачка. Према томе израз „вјештачка оплодња“ је нетачан и апсурдан. Термин вјештачко осјемењавање дао је Хаепе још 1897. године. Данас се у литератури и пракси често примјењује само назив осјемењавање без атрибута вјештачко, јер  довољно истиче разлику од природног акта парења.

Вјештачко осјемењавање домаћих животиња има вишеструки значај за сточарство и велико преимућство над природним парењем. При томе треба имати у виду нарочито сљедеће четири чињенице:

  1. Зоотехнички значај. Примјеном осјемењавања могуће је постићи релативно брзо, квалитативну промјену расног састава сточног фонда. Елитни приплодњаци искориштавају се у знатно већој мјери за кориговање и повећање производних својстава код потомака, него код природног парења. Највећи значај осјемењавања је у томе што се насљедне особине-геноми приплодњака као што су висока млијечност, масноћа млијека, велики дневни прираст меса и плодност масовно масовно преноси на читаву популацију животиња.
  2. Зоохигијенски значај. Осјемењавање је поуздан зоохигијенски зоопрофилактички метод сузбијања и искорјењивања полних инфекција и других заразних и паразитарних болести. Примјеном осјемењавања прекида се контакт између животиња као полних партнера, а самим тиме и могућности ширења и преношења полних зараза које изазивају неплодност животиња (вибриоза, трихомонијаза, бруцелоза, туберкулоза, епиваг и др.)
  3. Ветеринарско-медицински значај. Осјемењавање је ветеринарско медицински метод из више разлога. Прије свега, сам акт инсеменације представља гинеколошки подухват, хигијенско уношење сперме у полне органе женке има за циљ оплодњу, али и спречавање инфекција код животиња. Примјеном осјемењавања повећава се плодност животиња, јер се врши контрола њихове репродуктивне способности.
  4. Економски значај. Осјемењавање има за циљ повећање сточне производње, у говедарству је то производња телади и млијека. Примјеном осјеменавања добија се далеко бројније потомство него код природног парења. Производни геноми преносе се на читаво потомство говеда. Расходи за вјештачко осјемењавање су неупоредиво мањи него код природног припуста.

Од пријављених или приведених крава за осјемењавање, осјемењавају се само оне код којих се полни жар (еструс) клинички утврди. Због тога осјемењавање крава обухвата:  -преглед полних органа; – уношење сперме у полне органе.

Избор крава за осјемењавање врши се клиничким прегледом. Преглед крава пред осјемењавање састоји се из: анамнезе, вагиналног и ректалног прегледа, а према потреби и из специјалног лабараторијског прегледа естралне слузи. При узимању анамнезе,  за сваку појединачну краву важно је утврдити сљедеће: вријеме почетка полног жара (еструса), знаке и степене манифестације еструса, датум и ток задњег тељења, да ли је постељица избачена на вријеме, када је крава показала први полни жар послије телења. Треба обратити посебну пажњу на  почетак еструса због одређивања оптималног момента осјемењавања. Исто су тако важни и податци о симптомима и интензитету полног жара  (ускраћивање млијека, скакање на друге животиње и људе, избацивање естралне слузи из вагине и др). Осим података о полном животу крава, треба узети податке о начину исхране и држању, здравственом стању и др. Вагинални преглед врши се ради утврђивања симптома, фазе и степена изражености полног жара, као и ради искључења обољења материце или гравидитета. При вагиналном прегледу треба обратити пажњу на четири основна симптома полног жара: отворен цервикс, естралну слуз, хиперемију и љигавост слузокоже вагине и материчног грлића. Kод крава ван полног жара ови симптоми нису изражени.Посебну пажњу треба обратити на естралну слуз, која код крава мора  да буде бистра, растегљива  и жилава без икаквих примјеса. Уколико се код естралне слузи примјети гњој, крв, мукус, такву краву не треба осјемењавати већ лијечити. Ректалним прегледом прије осјемењавања утврђује се еструс, а искључује друга абнормална физиолошка и патолошка стања материце, јајовода, јајника.

Успијех осјемењавања зависи од правог момента осјемењавања, тј. од одређивања оптималног момента кад извршити осјемењавање. Оптималан моменат оплодње крава зависи од три фактора: момента овулације (ослобађање јајне ћелије из јајника), дужине живота сперматозоида у полним органима краве и трајања оплодне способност јајне ћелије. По нормалним околностима овулација у крава настаје најчешће 20-30 часова од почетка полног жара или просјечно 7,7 часова по завршетку еструса. Сперматозоиди бика живе у полним органима краве обично 10-16 часова, максимално 29 часова. Осим тога, сперматозоиди бика треба да проведу најмање 6 часова у полним каналима краве да би стекли способнос оплодње. Јајна ћелија краве остаје способна за оплодњу 6 до 12 часова (максимално 20 часова) послије овулације. У пракси се спроводи јутарње и вечерње осјемењавање крава. Препоручује се да код крава код који се открије полни жар (еструс) ујутро, осјаманавање се извржи по подне или навече, а краве код којих се полни жар  (еструс) открије по подне или навече, осјемењавање се изврши сутрадан ујутро.

Успијех осјемењавања  зависи и од технике отапања сјемена јер оно се мора отопити на темпаратури од 38 – 40 оЦ у трајању од 20 до 30 секунди. Такође успјешно осјемењавање зависи и од правилног убацивања сјемена у репродуктивне органе плоткиње.

Оставите одговор