Обично се сматра да у интензивном узгоју тов пилића траје до 42 дана њихове старости. Али, кад се пилићи узгајају за властите потребе, то онда траје око два мјесеца. Пилићи се набављају крајем зиме или почетком прољећа, кад температуре више нису тако ниске и опасне за мале пилиће.  У условима интензивног узгоја сви услови морају бити строго поштовани, што из формалних разлога (захтјеви купаца, захтјеви инспекција и ветеринарске службе, строги прописи о условима држања), што из суштинских разлога – потреба што нижег утрошка хране и што вишег прираста, квалитета меса и др. И узгој за властите потребе тражи поштовање одређених правила.

Пилићи нису у стању регулисати властиту тјелесну температуру независно о околној температури све до старости од три седмице па им до тада треба осигурати потребне услове тј. гријани простор. То може бити у кавезу с одговарајућом сијалицом/гријалицом, или гријањем простора у којем бораве. И превисоке температуре су опасне, чак се сматра да ће учинити више штете него ниже температуре.

Пилићу су осјетљиви на промјену хране

Кад пилиће храните крмним смјесама онда треба водити рачуна да се набави управо таква која ће удовољити потребама пилића у одређеној фази раста (енергија, бјеланчевине, минерали, витамини те друга хранива). Пилићима треба осигурати довољно чисте воде, а за што се користе посебне појилице.

Сви су пилићи изложени нападима болести од којих је врло опасна кокцидиоза. Због тога произвођачи готове хране за пилиће у њу додају лијек кокцидиостатик. С храњењем таквом храном треба престати барем 7 дана прије њиховог клања како би се из организма пилића избациле резидуе кокцидиостатика. Наравно да се са примјеном кокцидиостатика јако пази.

Пилићи су доста осјетљиви на промјену хране па треба водити рачуна да се те промјене одвијају поступно. Смјесе које се користе долазе у два облика: у брашнастом или пелетираном облику. Пелетирана храна је нешто скупља и то је њен главни недостатак, али је зато конверзија већа. Искуснији узгајивачи ће стога увијек преферирати пелетирану испред брашнасте хране.

Храњење се најчешће обавља путем хранилица, чиме се осигурава оптимално кориштење хране. Кад се пилићи узгајају у интензивним условима, они би са 42 дана старости требали имати тјелесну тежину од 2,5 kg (неовисно о полу), уз конверзију смјесе од 1,7 kg смјесе за један kg прираста. У “домаћим” условима то наравно неће бити тако, али то и није толико битно јер су услови узгоја и захтјеви битно другачији. Кад пилиће узгајамо за своје потребе у мање интензивним условима, уз коришћење властитих житарица (кукуруз, јечам, пшеница), онда је то најчешће у мљевеном облику или у облику цијелог зрна у завршној фази това, али уз додавање суперконцентрата.

Услови у којима живе врло су важни

Здрави и продуктивни родитељи, заштићени од болести, преносе на своје потомство (пилиће) све оне особине које су важне за учинковит тов. То се прије свега односи на брзину раста, добро искоришћавање хране, отпорност на поједине болести и жељени облик тијела. У један објекат треба населити само једну генерацију товних пилића истог поријекла. Ради ефикасног това, поред здравих и виталних товних пилића, узгајивач треба осигурати функционалан објекат, чисту и неконтаминирану простирку оптималну температуру и влажност ваздуха, умјерену густоћу насељености пилића, довољан хранидбени простор и простор за појење и одговарајући режим освјетљавања. Провјетравање објекта је услов за добар раст пилића или њихово заостајање у расту, односно или добро или лоше здравствено стање. При добро ријешеном провјетравању, могуће је да, и поред веће густоће насељености, простирка буде суха и растресита, зрак чист (без амонијака и других гасова), а здравствено стање и прираст добри. Растом пилића, повећава се потреба за зраком и она је највећа на крају това, кад су пилићи најтежи.  Да би се пилићи успешно узгајали и имали квалитетно месо, а њихов проценат угинућа био најмањи могући, важно је водити рачуна прије свега о условима у којима живе.

Осим са готовим крмним смјесама, пилићи се могу хранити и са допунским крмним смјесама у смјеси са житарицама. Тај начин исхране значајан је за мања господарства, која имају могућност производње основних сировина (житарица) које се у прекрупљеном стању мијешају с творничким суперконцентратом. На тај начин производе адекватне комплетне смјесе којима се постижу задовољавајући резултати у тову пилића. У првој фази това (првих 14 дана това) бројлери се хране комплетном фабричком смјесом Стартер која садржи 21-24 % сирових бјеланчевина.

У другој фази од 15-42 дана това (завршна фаза) користи се у исхрани властита смјеса која се састоји од три житарице (кукуруз, пшеница и јечам) у прекрупљеном стању у комбинацији са фабричким “суперконцентратом “.

 

Оставите одговор