Важност оплемењивача земљишта

Земљиште представља врло сложен систем који је изграђен од чврсте, течне, гасовите и живе фазе. Непрестано се мијења у природним циклусима одржавајући повољну структуру и ослобађајући храњиве елементе неопходне за живот биљака и микроорганизама у земљишту. Рационално управљање земљиштем, као природним ресурсом, представља основни кључ за одрживост пољопривредне производње.

Међутим, интензивном пољопривредном производњом, земљиште се исцрпљује што крајњи резултат може бити деградација земљишта. Сваке године гајене биљке износе  велики дио храњива путем оствареног приноса. Посљедица непрекидног изношења храњива је недостатак и осиромашење земљишта у главним биогеним елементима. Поред  утицаја на хемијске особине земљишта, интензивна пољопривреда утиче и на физичке и биолошке особине.

Данас, све је мање погодних обрадивих површина, те смо принуђени да преводимо земљишта неповољних особина у културна. Када се то каже, мисли се првенствено на превођење псеудоглејних, киселих земљишта, која имају врло лоше физичке, хемијске и биолошке особине, које нису у складу са основним захтјевима које данас владају у биљној производњи, те су приноси на њима веома ниски, непоуздани и нестабилни. Сам поступак превођења неповољних земљишта у културна назива се облагорођавање земљишта или данас познатији термин кондиционирање ( поправљање, оплемењивање ) земљишта. Овај процес је дуготрајан и треба бити стрпљив, али уз адекватне агротехничке мјере веома је успјешан.

Поправљање особина земљишта врши се спровођењем низа мјера помоћу средстава који се називају оплемењивачи или кондиционери земљишта. То су материје које мијењају и побољшавају физичке, хемијске и биолошке особине земљишта повећањем садржаја органске материје у њему. Они могу бити органског или неорганског поријекла, те добијени природним или синтетским путем.

Оплемењивачи се према учинку  у земљишту могу разврстати на различите групе материјала који првенствено дјелују на:

  • промјену хемијских особина земљишта (pH вриједност, расположивост хранива),
  • промјену физичких особина (структура земљишта, водно-ваздушни капацитет земљишта, инфилтрација),
  • промјену физичко-хемијских особина.

Основне мјере поправке земљишта, гдје су оплемењивачи неизоставни, јесу калцизација, хумизација, гипсовање. Најраширенија је примјена средстава за калцизацију, тј. за неутрализацију сувишне киселости земљишта. Њихова је примјена значајна и у ратарској производњи, посебно у производним системима који укључују узгој легуминоза и шећерне репе. Остали оплемењивачи се користе у интензивној производњи поврћа, цвијећа и при подизању вишегодишњих засада.

Оплемењивачи земљишта који утичу на промјену хемијских особина земљишта, тачније на промјену pH вриједности јесу:

  • алуминијум сулфат и земљишни сумпор ( употребљавају се за закисељавање алкалних земљишта односно за неутрализацију pH вриједности ),
  • дрвени пепео, калцијум карбонат,  магнезијум хидроксид и жељезо сулфат ( користи се искључиво на киселим земљиштима, ради повећања pH вриједности, као и побољшавања структуре земљишта, водно-ваздушних особина и оксидо-редукционих процеса);

а са утицајем на расположивост храњива:

  • глауконит ( користи се са ђубривима која имају слабо дјелујући учинак калијума ),
  • гипс ( неутралише алкалност земљишта која је изазвана вишком натријума, те побољшава структуру земљишта ),
  • угљена прашина ( уклања токсичне материје из земљишта, воде и ваздуха, те неутралише боје, мирисе и соли).

Оплемењивачи земљишта који утичу на промјену физичких особина, тачније на побољшавање структуре земљишта и водног режима јесу перлит, тресет, вермикулит, хортикултурни пијесак, малчеви и водени земљишни кристали.

Неизоставни су и оплемењивачи који утичу на физичко-хемијске особине земљишта, односно на порозност, густину, структуру, водно-ваздушрни режим, адсорпциони комплекс, те на повећање органске материје у земљишту. Најзначајнији оплемењивачи ове групе јесу компости и зеолити.

 

 

 

 

Оставите одговор