Ниске температуре у зимском периоду смањују носивост кокошака. Ако су услови гајења лоши, а у исто вријеме се биљеже ниске спољне температуре, може да дође до потпуног престанка носивости и поновног проношења тек на прољеће. Наравно да до те појаве не мора увијек да дође.
У периоду зиме потребно је посветити пажњу кокошкама како би што лакше поднијеле ниске температуре. Неопходно им је обезбједити сув и топао кокошињац, добру вентилацију, довољно свјетлости и ако се кокошке добро хране, онда им се и у зимском периоду, може одржати, или чак и повећати носивост.
Изнад свега је неопходно у кокошињцу одржавати хигијену на завидном нивоу, спроводити континуирано превентивну ветеринарску заштиту, јер је добра здравствена кондиција од пресудне важности за максималну могућност коришћења хране и добру носивост кокошака.
Основа носивости у зимском периоду је гајење квалитетних раса, чија је природна одлика висока носивост.
Генетика игра велику улогу када је ријеч о кокошкама које носе јаја. Постоји огромна разлика у полагању јаја од расе до расе. Једноставно речено, ако пасмина ваших кокошака није довољно плодна, онда не можете ни очекивати да ћете стално сакупљати исту количину јаја од њих. Вјероватно нећете, али коке нису због тога криве.
Важно је у циљу очувања носивости кокошака у хладном периоду године оставити само младе кокошке које су у одличном здравственом стању.
Темепратура у кокошињцу
Kокошке је у зимским условима потребно гајити у кокошињцима које је могуће загријавати, што подразумјева да буду зидани од квалитетних и непропусних материјала. Потребно је и да буду пространи да кокошке могу да се слободно крећу и да при том одржавају своју нормалну тјелесну температуру која износи од 40,5 до 43 степена целзијуса.
Kокошке носиље захтевају и одлично освјетљене просторије у којима бораве па је потребно водити рачуна да освјетљење буде од најмање 3,5 w по једном метру квадратном. При томе треба температуру ваздуха у просторији у којој бораве кокошке одржавати на 20 степени. Неопходно је и да влажност ваздуха буде висока од 65-75%.
Исхрана кокошака
Током читаве јесени и зиме је неопходно обезбједити изузетно квалитетну храну за кокошке и треба их пустити да саме одреде колико им је довољно, односно водити рачуна да хранилице увијек буду пуне, како би коке носиље могле да се хране по својој слободној вољи, и то искључиво концентратом за коке носиље. Неопходно је да сваки дан у хранилицима буде најмање 110g концентрата на једну коку носиљу. Високо квалитетна храна треба да садржи храњиве материје, витамине, минерале. Неопходне су житарице, првенствено кукуруз, јечам, зоб, и махунарке. Kада се дају несамљевена зрна, пробава дуже траје, пружају потребну резерву енергије, али је слабија хранљива искориштеност. Могу се давати топле каше. Препоручљиво је топлу, влажну храну давати у јутарњим сатима, док се сува храна даје у другом дијелу дана. Прије подне се дају поврће, коријенски усјеви и други додаци који ће обезбиједити довољно минерала и витамина.
Kако би се процес варења одвијао без проблема потребно је довољно пијеска и каменчића. Вода у појилицама не смије да се смрзне, јер је предуслов за производњу јаја и добро здравље. Kао и свој другој гајеној живини и кокама носиљама је неопходно обезбједити довољне количине свјеже воде за пиће. За коке носиље је то од два до три децилитра воде.
Старост
Старост кока носиља прати и производњу јаја. Kао у свакој производњи, постиже се врхунац производње, након чега постепено почиње опадати. Kод носиља врхунац производње јаја догађа се између 26. и 27. недеље старости, када производња јаја уз оптималне услове достиже и 92% носивости. Уз повећање старости носиља повећава се и маса јаја, гђе би у 34. недељи старости, тежина јајета требала изности око 60 грама.
Биолошка карактеристика производње и производни вијек условљавају ремонт и замјену носиља новим јединкама. Препоруке су да се дезинфекција и одмор живинарника изврши у периоду од око 21. дан између два турнуса.
