Органска пољопривреда подразумијева процес одрживог развоја руралне средине у складу са расположивим ресурсима и традицијом. Представља заокружену и цјеловиту фармску, ратарску и сточарску производњу, чиме је обухваћено и очување и обнова природних ресурса, као и повратак традиционалним вриједностима и знањима. Kарактеристика органске производње је мања продуктивност у односу на конвенционалну, тако да су производи добијени у органским системима за око 30% скупљи. Добро дизајнирани акциони планови и снажни подстицај произвођача, неопходна су подршка развоју овог вида производње. У циклусу органске производње животиње, како дивље, тако и домаће, заузимају важно мјесто у одржавању природне равнотеже и заокруживању циклуса исхране.
Овакав начин производње није по опису екстензиван, него интензиван, са прихватањем ограничења која поставља станиште, уз ограничавање загађења у самом станишту чиме се обезбјеђује очување цјелокупне биолошке заједнице, постиже задовољавајући приход и отвара могућност за развој допунских ђелатности, као што је туризам. Kроз органску производњу добијају се високовриједни производи који носе ознаку органска храна чиме се повећава цијена јединичног производа, смањује здравствени ризик за конзументе и обезбеђује се продор на сва глобална тржишта. Наравно, оваква производња подразумијева веће ангажовање радне снаге, што се у глобалним савременим трендовима депопулације руралних заједница сматра веома позитивном појавом.
Избор животиња за органску производњу је кључно питање за организовање успјешне производње. Правилник о методама органске сточарске производње узима у обзир способност животиња да се прилагоде локалним условима и њихова виталност. Расе или сојеви животиња на које се примјењују методе органске сточарске производње бирају се и тако да се избјегну одређене болести или здравствени проблеми који су типични за расе или сојеве који се користе у интензивној производњи, као што је стресни синдром свиња, блиједо, меко и водњикаво месо, изненадна смрт, спонтани абортус и тешки порођај који захтијева царски рез. При избору раса или сојева животиња на које се примјењују методе органске сточарске производње, предност треба да се да аутохтоним расама и сојевима. Такође, методе органске сточарске производње примјењују се на сљедеће врсте животиња: говеда, свиње, овце, козе, живину и пчеле, а посебна метода органске сточарске производње примјењује се на рибу и остале водене организме.
Начин узгоја животиња и објекти за узгој животиња
Ради спречавања прекомјерне испаше, преласка животиња на туђе земљиште, као и ерозије и загађења земљишта које проузрокују животиње или је посљедица преношења њихових екскремената, број животиња у органској сточарској производњи треба да буде ограничен. Укупан број грла по јединици површине у органској сточарској производњи треба да обезбиједи производњу до највише 170 килограма азота годишње по хектару пољопривредног земљишта.
МАKСИМАЛНО ДОЗВОЉЕНИ БРОЈ ЖИВОТИЊА ПО ХЕKТАРУ У ОРГАНСKОЈ СТОЧАРСKОЈ ПРОИЗВОДЊИ
| Врста и категорија животиње | Максималан број животиња по хектару (еквивалент 170 kgN/ha/god |
| Kоњи преко 6 мјесеци старости | 2 |
| Телад за тов | 5 |
| Остала млађа говеда од 1 године | 5 |
| Мушка говеда од 1 до 2 године | 3,3 |
| Женска говеда од једне до 2 године | 3,3 |
| Мушка говеда од 2 године и старија | 2 |
| Јунице за тов | 2,5 |
| Музне краве | 2 |
| Излучене музне краве | 2 |
| Остале категорије крава | 2,5 |
| Овце | 13,3 |
| Kозе | 13,3 |
| Прасад | 74 |
| Kрмаче | 6,5 |
| Прасад за тов | 14 |
| Остале категорије свиња | 14 |
| Kокошке | 580 |
| Kвочке | 230 |
| Зечице | 100 |
У органској сточарској производњи животиње се, по правилу, размножавају природним путем, с тим што се у појединим случајевима може извршити вјештачка оплодња, осим клонирања и пресађивања ембриона. У органској сточарској производњи животиње се узгајају у одговарајућим објектима за узгој животиња или на отвореном простору, у пређелима у којима климатски услови омогућавају боравак животиња на отвореном простору. Објекти за узгој животиња у органској сточарској производњи треба да имају такву изолацију, гријање и вентилацију да омогућавају да се циркулација ваздуха, ниво прашине, температура, релативна влажност ваздуха и концентрација гасова одржава у границама које нису штетне по животиње и да обезбјеђују одговарајућу природну вентилацију и довољну количину природног свјетла. Животиње које се узгајају у зависности од врсте, расе, старости, пола и величине групе, треба да имају: довољно простора (довољно простора за стајање у природном положају, могућност да нормално легну, да се окрену, тимаре, заузму све природне положаје и праве све уобичајене покрете, као што су истезање удова и махање крилима), добре животне услове, могућност задоволјавања специфичних потреба и навика.
Исхрана животиња
У органској сточарској производњи користи се храна за животиње која првенствено потиче са пољопривредног газдинства на коме се животиње узгајају и на коме се примјењују методе органске производње или са других пољопривредних газдинстава на којима се примјењују методе органске производње и која су, по могућности, из истог региона. Исхрана биљоједа у органској сточарској производњи у највећој могућој мјери треба да се заснива на испаши, у зависности од расположивости пашњака у различито доба године Најмање 60% суве материје у дневним оброцима билјоједа треба да се састоји од кабасте хране, свјеже или сушене, или силаже, а у случају животиња које се користе за производњу млијека, најмање 50% суве материје, и то током прва три мјесеца лактације.
Процес преласка са конвенционалне на органску производњу домаћих животиња
Прелазак из конвенционалне у органску производњу захтијева одређено вријеме, што зависи од врсте, категорије и општих услова гајења животиња. Овај процес се односи како на биљну тако и на животињску производњу. Органски систем производње сточне хране дефинише начин обраде земљишта и примјену органског ђубрета, употребу и листу средстава за заштиту биља, а затим транспорт и складиштење сточне хране. Заокружена органска производња је доказан начин за побољшање квалитета земљишта и повећања способности биљака да из земље користе минералне материје током времена. Различите студије су показале да органски системи омогућавају повећавање концентрације витамина и антиоксиданаса за 30%, у просјеку. Ова повећања су довољно велика да поправе дугорочни пад концентрације ових материја у већини намирница.
У циљу добијања органских производа са цертификатом, животиње се морају држати у складу са условима правилника, који прописује период конверзије за прелазак из конвенционалног у органски узгој. На примјер, за прелазак из конвенционалне у органску производњу за говеда и коње намијењене за производњу меса прописан је период у трајању од најмање 12 мјесеци, шест мјесеци, у случају малих преживара, свиња и животиња за производњу млијека, 10 седмица, у случају живине за производњу меса која је унијета прије него што наврши три дана.
Kада и гдје треба плански развијати органско сточарство
Наша земља има велике потенцијале за развој органског сточарства, а нарочито за органски узгој преживара. Највећи удио природних ливада и пашњака се налази у брдско-планинским регионима, гдје је због депопулационог тренда дошло до дјелимичног замирања пољопривредне активности, тако да није ни остварен развој интензивне производње. Идеални услови за органско сточарство постоје на локалитетима који су слабије развијени и гдје не постоји економска основа за нагле и велике развојне подухвате. Овакви региони су често управо због неразвијености избјегли хемизацију и загађење које прати развој, те су природне заједнице и станишта очувани и представљају оазе нетакнуте природе.
Да би се обезбиједио даљи напредак нашег друштва у цјелини, потребно је диверзификовати пољопривредну производњу, уклопити је у постојеће биогеографске цјелине, уз поштовање природних екосистема и сагледавање значаја свих међусобних односа који су успостављени у стаништима. Ово, међутим, не значи да тамо гдје то природни ресурси дозвољавају, природне цјелине са изузетно плодним земљиштем треба по сваку цијену орјентисати ка органској производњи, већ експлоатацију прилагодити природним циклусима материје уз очување интензитета производње.
