Годишњи циклус винове лозе можемо подијелити на два периода, а то су период вегетације и период зимског мировања винове лозе. У периоду јесен-зима од радова у винограду можемо издвојити јесење ђубрење винограда, јесењу дубоку обраду земљишта, заштиту винове лозе од ниских зимских температура и резидбу винове лозе.
Ђубрење винограда се може обављати током цијеле године, али због различитих факотра претежно се изводи у јесен и рано прољеће и један део током вегетационог периода. Климатски услови и врста ђубрива у највећем степену одређују вријеме извођења ђубрења. По времену, техници извођења и утицаја на лозу разликују се двије врсте ђубрења лозе: редовно, које се обавља у периоду мировања и прихрањивање лозе које се врши током вегетационог периода.
Редовно ђубрење се на тежим земљиштима обавља искључиво у јесен, а на лакшим и са лакше растворљивим ђубривима може и у прољеће. Благовремено извођење ђубрења омогућује да се до почетка вегетационог периода изврши минерализација органских ђубрива и миграција хранљивих елемената до ризосфере. Редовно ђубрење вршимо органским и минералним ђубривима. Органска ђубрива, стајњак и компост, уносе се у јесен на дубину од 15 до 20 cm. У зависности од величине парцеле, система гајења лозе и расположиве технике могући су различити поступци његовог уношења у земљиште.
Минерална ђубрива се уносе у земљиште у јесен, прољеће и током зиме уколико временски услови то омогућавају. Теже растворљива фосфорна и калијумова ђубрива и комплексна ђубрива у којима ова два елемента доминирају се уносе у јесен, а једнокомпонентна азотна ђубрива искључиво у прољеће. Техника уношења минералних ђубрива може бити различита: растурање по целој површини непосредно пред дубоку обраду земљишта, депоновање на дубину до 35 cm помоћу плугова подривача с депозитором и инјектирање када су у питању течна ђубрива.
Основна подјела обраде земљишта се заснива на дубини и времену извођења и дијели се на дубоку обраду земљишта која се изводи током зимског мировања лозе и плитку обраду земљишта која се вишекратно изводи током вегетационог периода. Дубока обрада обухвата подривање земљишта, јесењу дубоку обраду земљишта и загртање.
Подривање се изводи помоћу посебних тракторских плугова подривача. Главно обиљежје ове радње је да се земљиште у међуредном простору, на удаљености 1 до 1,5 m од реда, просjече и растресе. Нож подривача мора бити оштар како не би долазило до чупања дебљих коренова. Дубина подривања се креће од 40 до 70 cm у зависности од климатских и земљишних услова. Подривање се изводи у јесен у периоду од отпадања лишћа до јачег замрзавања земљишта.
У климатским областима у којима се током зиме јављају температуре ниже од -15°C врши се загртање како би се стабло винове лозе заштитило од измрзавања. При загртању се знатан дио земље набацује на ред у облику банка или хумке на сваки чокот појединачно. Слој земље који се набацује приликом загртања на чокот зависи од облика чокота, ширине међуредног растојања, типа земљишта и средстава с којима се врши загртање. Загртање винове лозе се врши у јесен после отпадања лишћа.
У зависности од еколишких услова и циљева који се желе постићи резидба лозе се обавља у различито време. Постоје два периода резидбе а то су током зимског мировања лозе и током вегетационог периода. Резидба у току зимског мировања лозе се назива још и резидба на зрело и може се радити за све вријеме зимског мировања.
