Неповољни временски услови, дуготрајне падавине, односно честе смјене кишних и сунчаних дана довеле су до интензивног напада пламењаче на многим љевчанским парцелама под кромпиром. Овакви временски услови идеални су за развој ове гљивице.
Упркос правовременој и вишекратној заштити усјев кромпира на многим парцелама је знатно нападнут овом болести, нарочито на влажнијим земљиштима и на парцелама које су заклоњеније, гдје нема довољно провјетравања и гдје се дуже задржава влага.
Обиласком терена и из разговора са пољопривредим произвођачима закључујемо да је упркос адекватној агротехници и заштити која је до сада обављена 7-8 пута стање кромпира на појединим локалитетима у веома лошем здравстевеном стању. Очекује се да ће принос и квалитет бити знатно смањени. Такође, поједине сорте су осјетљивије на развој ове болести па је самим тим и инфекција на таквим сортама већа.
Пламењача је економски најзначајнија болест кромпира која значајно утиче на умањење приноса и квалитет кртола. Болест изазива гљивица Phytophthora infestans, која напада стабло, лист и кртоле. Интензитет напада зависи од температуре, броја кишних дана као и количине падавине, што се показало у овој сезони производње када с обзиром на обилне и дуготрајне падавине и умјерено високе температуре имамо идеалне услове за развој пламењаче.
Први симптоми се уочавају на листовима у виду сиво смеђих пјега, који касније некротира и изгледа као спаљен. Са наличја листова уочавају се бјеличасте преавлаке у виду плијесни, што уствари представља мицелију гљиве. Зараза се прво остварује на врху листа и шире се у облику слова „V“. Симптоми се касније појављују и на стабљикама и кртолама.
Превентивне мјере заштите су:
- квалитетна обрада земљишта уз поштовање плодореда
- избор отпорних сорти
- садња здравих кртола
- загртање са заобљеном хумком како се киша лакше слијевала између редова
- уништавање корова и самониклих биљака кромпира
- чупање и уништавање заражених биљака
Хемијске мјере сузбијања спроводе се примјеном превентивних фунгицида, које имају за циљ да заштите лисну површину и спријече остваривање инфекције. Поред превентивних користе се и куративни фунгициди за системичним дјеловањем, које биљка усваја. Услед дуготрајних и обилних падавина примјена и ефикасност превентивних фунгицида није оправдана, јер због превелике влажности и немогућности уласка трактора у њиву третмани се не могу обавити на вријеме, а и већи дио примјењених фунгицида бива сапран с биљке прије дјеловања. Према томе, у оваквом случају већу предност имају системични фунгициди, јер се не испирају, могу се користити и на млађим биљкама, те тако пружају адекватну заштиту цијеле биљке, у току интензивног пораста.
Примјену хемијских средстава свакако је потребно спроводити рационално уз поштовање упуства за употребу са одабраног срдства, такође поштовати радну каренцу и каренцу.
