Тјелесне резерве – релативна количина субкутаног масног ткива (енергетски депо музних крава), приплодних јуница и телади, процјењују се поступком познатим као оцјењивање тјелесне кондиције (ОТK). Поткожно масно ткиво је индикатор количине депоноване енергије, па се тако ојцењивање тјелесне кондиције углавном заснива на утврђивању присуства масног ткива у пређелу кукова, слабина и корјена репа. Оцјена тјелесне кондиције је валидни показатељ енергетског статуса млијечних крава, нарочито током тзв. “транзиционог периода”, када се дешавају велике промјене у енергетском метаболизму. Kраве треба оцјењивати два пута годишње, како би се избјегле велике осцилације у енергетском метаболизму, које би могле довести до стања масне јетре. У суштини, ова оцјена се темељи на процјени количине депонованих масних наслага и доноси се на основу визуелног посматрања изгледа карлице, да ли су и у којој мјери истакнути tuber coxae, tuber ischii и корјен репа. Степен покривености ребара се такође користи у оцјени тјелесне кондиције .
Постоји више система за оцјену тјелесне кондиције. Најзаступљенији је амерички систем, са оцјенама од 1 до 5 у интервалима од 0.5 поена. Оцјена се врши визуелно и палпацијом. Овакав начин оцјене тјелесне кондиције омогућава да се правовремено путем правилне исхране одржава пожељна кондиција и на тај начин оствари висока и рентабилна производња. Адекватне тјелесне резерве омогућавају високу производњу млијека, добру репродукцију и продужавају животни вијек крава. Ако краве имају сувише масних наслага непосредно прије тељења (оцјена око 5), оне веома често имају здравствених проблема: масна дегенерација јетре, кетоза, дислокација сиришта, метритис и др. Такође, ове краве ће остварити и нижу производњу млијека у односу на краве са одговарајућом тјелесном кондицијом. Kраве са лошом тјелесном кондицијом прије тељења, неће бити у могућности да успјешно преброде енергетски дефицит током ране фазе лактације. Слаба кондиција прије тељења (ОТK <3.0), најчешће води ка нижем нивоу млијечности, поремећајима репродукције и метаболизма. Са друге стране утовљене краве прије тељења (ОТK > 4.0), склоне су тешким тељењима, појави заостале постељице, ендометритиса, синдрома масне јетре, кетозе, млијечне грознице и слабљења апетита. Kод таквих крава је и дужи интервал до појаве прве овулације, релативно дуг период до првог израженог еструса и концепције, као и мањи успјех оплођења после првог осјемењавања. Негативан енергетски биланс током првих 9 дана после тељења смањује ниво прогестерона крава током лутеалне фазе, у њиховом другом и трећем постпарталном циклусу. Kраве које изгубе више за 0.5 поена у раној лактацији, имају продужено вријеме трајања еструса, односно већи број дана до овулације и знатно смањен проценат концепције у прва три осјемењавања. Одлагање еструса подразумјева задржавање у прогестеронској фази циклуса, јер прогестерон умањује одбрамбену способност материце, а то подразумјева слабију способност миграције леукоцита ка материци. Супротно, естроген стимулише миграцију леукоцита, проток крви кроз материцу и контрактилност материце, што све доприноси неутрализовању бактерија. Основни циљ је да се, код највећег броја крава прије тељења, постигне тјелесна кондиција од 3.5 до 4.0 поена, а код крава на пику лактације, од 40. до 60. дана лактације, од 2.5 до 3.0 поена.
Пожељне оцјене тјелесне кондиције, у појединим стадијумима лактације: а) тељење -3.0-3.5, б) осјемењавање – 2.5, ц) касна лактација – 3.0-3.5 и д) период засушења- 3.0-3.5 .
