Косидба природних ливада у Херцеговини

У општинама Источне и Старе Херцеговине, у току су активности на сакупљању кабасте сточне хране, односно сијена. Ове сезоне те активности су почеле нешто раније него претходних година, захваљујући тренутним временским приликама, односно стабилизацији која је услиједила након дуготрајног кишног периода, при чему смо само у претходном мјесецу, дакле у мају, имали кад се све сабере, не више од 3-4 дана без кишних падавина. Управо такви временски услови, дакле кишни мај са релативно високим дневним и ноћним темературама ваздуха, допринијели су да приноси зелене биљне масе и ове сезоне буду доста високи. У поређењу са претходном годином, када су приноси зелене биљне масе били на рекордном нивоу, ова година је нешто слабија у том погледу, али је према ријечима пољопривредника,  квалитет сијена у односу на претходну годину доста бољи. Ипак, интензивне кишне падавине у протеклом периоду условиле су да на појединим парцелама дође до прерастања и полијегања биљне масе, па се сама косидба, односно прикупљање и вакумирање на тим парцелама одвија доста отежано. На оним парцелама гдје је дошло до полијегања биљне масе и гдје се вода дуже задржавала, забиљежене су и појаве трулежи, нарочито у доњим зонама надземног дијела биљака, али те појаве су, на срећу, ипак доста рјеђе него претходне године.

Слична ситуација је и са стрним житима, од којих су највише заступљени јечам, пшеница и тритикале, али за сада нема забиљежених појава са неким већим оштећењима на овим усјевима. Када су ови усјеви у питању, они се тренутно налазе у фази класања, односно наливања зрна, тако да се ускоро очекује и жетва, а приноси жита ће, према ријечима ратара, углавном бити задовољавајући и на нивоу просјека претходних година.

У последње вријеме све више су у употреби балирке или тзв. роло пресе за вакумирање зелене биљне масе која се у овом поступку само просуши, односно чија се влажност смањи за око 30%, тако да се у исхрани стоке може користити свјежа биљна маса и у зимским мјесецима. Тамо гдје услови у смислу конфигурације терена то дозвољавају, пољопривредни произвиђачи се све више опредјељују за овај начин сакупљања и чувања кабасте сточне хране.

Међутим, као и претходне године и ове године имамо ситуацију да је понуда сијена доста већа од потражње. Зашто је то тако, одговоре проналазимо, прије свега, у прошлогодишњој рекордној сезони када су приноси сијена у питању, али и у копној и доста благој зими, када је потрошња сијена била доста мања него што је то било очекивано. Све је то наравно утицало на креирање нешто другачијег „цјеновника“ балираног сијена, тако да овогодишња вриједност једне просјечне бале сијена од око 20kg износи не више од 5,00КМ, док је цијена вакумиране бале доста већа, с обзиром на количину сијена, али и због чињенице да се ту користи заштитна фолија која одржава биљну масу у свјежем стању том читаве године. Ипак, то се свакако може третирати као индивидуална рачуница сваког продавца, а која зависи од више разлога и фактора као што су: величина бале, квалитет балираног сијена, удаљеност односно приступачност имању гдје је сијено лоцирано и слично.

Када су цијене услуга балирања у питању и ове сезоне, као и претходне, цијена по једној бали је око 1,00КМ за обичну балу, док је цијена услуге балирања вакумиране бале око 30,00КМ. Према томе, осим оних продваца који имају своје сталне односно загарантоване купце, имамо примјера гдје су ово љето продавци неријетко принуђени да због немогућности продаје сијена, како на трави, тако и балираног, то сијено дају готово у бесцијење.

Оставите одговор