Под његом тиквица подразумијевамо наводњавање, прихрану и заштиту. Тиквица се пресађује на већ уређену површину која подразумјева да је урађена основна, додатна обрада, ђубрење и постављена малч фолија и систем за наводњавање.

Међуредни размак је од 125 центиметара до 135 центиметара, а редни размак од 75 центиметара до 100 центиметара. Међуредни и редни размак зависи од врсте хибрида и самог система узгоја и постављања малч фолије.

Прво наводњавање обавља се одмах послије пресађивања биљака. Норме и интервали наводњавање одређују се према фази развоја биљака. Пољски водни капацитет (ПВК) би требало одржавати на 70-80%.  Да би се што ближе одредила влажност земљишта најбоље би било употребити тензиометар који показује тренутну влажност земљишта и на основу очитавања одређујемо почетак и трајање наводњавања. Влажност земљишта можемо одредити помоћу визуелног прегледа земљишта и прављења лоптица од земље. Послије наводњавања извадимо дио земље, испод система за наводњавање, и правимо лоптице од ње. Ако земљишту недостаје воде лоптица ће се распасти, ако у земљишту има превише воде нећемо моћи направити лоптицу јер ће се земља лијепити за руке. Ако у земљишту има довољно воде лоптица ће остати компактна, неће се распадати нити се лијепити за руке и на тај начин можемо знати да смо успијели утврдити норму и интервал наводњавање. Интервали и норме наводњавање се мијењају са растом и развојем биљака. Тако да биљка у фази интезивног брања троши највише воде, јер је надземни дио највише развијен и у том тренутно има највише плодова на себи. Исто тако, треба напоменути да су тиквице велики потошачи воде јер имају велико лишће и велики волумен надземног дијела тако да им је евапотранспирација висока.

Прихрана тиквица одвија се у три фазе. Прва фаза је првих седам дана послије пресађивања, друга фаза је седам дана од пресађивања до почетка брања и трећа фаза је од почетка брања до краја брања.

Прихрана код прве фазе обавља се НПК ђубривима формулације 1:3:1 или 1:4:1 у количини од 2 грама по биљци. Прихрана овом формулацијом обавља се једном у току сезоне изузев код случаја ако у току вегетције имамо интезивно одбацивање цвјетова (због стресних ситуација) онда можемо поново извршити прихрану формулацијом 1:4:1 у количини до 3 грама по биљци које ће подстаћи биљку да поново почне цвјетати. Исто тако, са прихраном наведеним НПК ђубривима требало би додати хумидне и амино киселине које ће помоћи биљци да што боље поднесе стресне ситуације и да се коријен што боље развије. Добро развијен коријен је веома важан јер што је коријен  боље развијен његова усисна моћ је јача, а самим тим он усваја више воде и хранљивих материја из земљишта што је директно повезано са растом, развојем и плодоношењем биљке.

Прихрана код друге фазе обавља се НПК ђубривима формулације 1:1:1 у количини од 3 грама по биљци седмично. Ову количину кроз систем за наводњавање можемо дати одједном или у два пута. Ова формулација ђубрива помаже биљци да се равномјерно развија и расте и припрема за плодоношење. Дужина трајања прихране овом формулацијом зависи од стања биљке приликом пресађивања, хибида и времена када желимо да почнемо брање.

Прихрана код треће фазе обавља се НПК ђубривима формулације 2:1:2, 2:1:3, 2:1:4 или 1:1:4 у количини од  3 до 4 грама по биљци седмично. Прихрана се обично обавља два пута седмично, тако да се наведена количина подијели на онолико дијелова колико седмично вршимо прихрану. Прве двије наведене формулације се користе када биљка почне плодоношење до момента интезивног брање, а друге двије од момента интезивног брања до краја брање.

Важно је напоменути да сваких седам до десет дана извршимо прихрану калцијумом кроз систем за наводњавање да не би дошло до појаве суве трулежи плода. Исто тако, додавање калцијума може урадити третирањем преко листа.

Заштита тиквисе се односи првенствено на заштиту против лисних ваши, трипса, гриња, племењаче, сиве и бијеле трулежи.

Активне материје: ацетамиприд, абамектин, етоксазол и делтаметрин користе се за заштиту против лисних ваши, трипса и гриња, док активне материје: ципродинил, флудиоксанил, азоксистробин, тубеконазол и пириметалин се користе за заштиту од племењаче, сиве и бијеле трулежи.

Најбољи вид заштите је плодоред, превентивна заштита и свакодневни обилазак и визуелни преглед стања биљака. Поред тога можемо корисити плаве и жуте љепљиве плоче да пратимо појаву и бројност трипса и лисних ваши и на основу тако одредимо моменат третирања.