Мољац парадајза Tuta absoluta је поријеклом из Јужне Америке. У Европи је први пут евидентиран 2006. године у Шпанији, одакле се ширио у земље Медитерана, а потом по Европи. Од 2009. године нађен је у Словенији и Хрватској, а само годину дана касније у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Србији.

Изузетно је опасна, карантинска и економски значајна штеточина у усјеву парадајза, гдје за кратко вријеме може причинити и 100 % штету на гајеним културама. Шири се транспортом плодова и расада парадајза и плавог патлиџана, али и прелијетањем на мања растојања (од 10 km). Осим на парадајзу, причињава штете и на осталим биљкама из породице Solanaceae.

Лептири су сребрносиве боје са црним пјегама на предњим крилима, дужине 10 mm и распона крила 18 – 20 mm. Јаја су цилиндричног облика, кремасто бијеле боје, величине 0,35 mm, положена на наличје листа али и на плодове. Ларве су зеленкасте боје, као и лутке које постепено прелазе у смеђу боју.

Мољац парадајза у заштићеном простору има 10 – 12 генерација годишње. Може да презими у стадијуму лутке, имага или јаја. Развој једне генерације траје око 30 дана.

Штете на парадајзу причињава ларва – гусјеница која се храни лишћем и стабљиком, при чему праве мине неправилног облика, видљиве са обје стране листа. Ларве оштећују и плодове, гдје праве јамице, удубљења и галерије, како на зрелим тако и на зеленим. На тако оштећеним плодовима долази до појаве секундарних паразита који утичу на потпуно пропадање плодова који немају никакву употребну вриједност.

Сузбијање: Примјена превентивних мјера у сузбијању мољца парадајза је обавезна, јер штеточина има велики број биљака домаћина, и причињава велике штете. Једна од превентивних мјера је постављање заштитиних инсекатских мрежа на врата и отворе, као и феромонских и ловних клопки у циљу праћења лета инсеката. Од агротехничких мјера борбе потребно је извршити квалитетну обраду земљишта, те остатке нападнутих биљака и биљних остатака након бербе изнијети и уништити.

Мољац парадајза се тешко сузбија јер брзо развија резистенцију на инсектициде због великог броја генерација и велике бројности, као и због скривеног начина живота који чини инсекте недоступним дјеловању инсектицида. Уколико се морају користити хемијски препарати препорука је да се прскање обави у раним јутарњим или вечерњим сатима, или када је облачан дан, да би се продужило вријеме контактног дјеловања и продирање у лист. За пуну ефикасност потребно је квалитетно опрскати лист и користити силиконске оквашиваче, како би се повећала њихова ефикасност. За сузбијање мољца парадајза хемијски препарати морају имати врло високу ефикасност, трансламинарно или системично дјеловање, овицидно или овиларвицидно дјеловање, јер је мањи ризик за појаву резистентности. Инсектициди морају имати кратку каренцу ( 3-7 дана), са малим остацима на плодовима, и не треба користити инсектициде истог начина дјеловања у двије узастопне генерације (25-30 дана). Од хемијских препарата препоручује се примјена препарата на бази активне материје абамектин (Vertimec, Armada, Abastate + Match), чиме се дјелује на јаја, која су скоро положена или ће тек бити. Препарат Affirm са каренцом код парадајза од 3 дана, уз додатак оквашивача, такође, даје добре резултате у сузбијању мољца парадајза. Инсектициди на бази активне материје хлоранранилипрола (Coragen) и абамектина (Vertimec), у комбинацији, показују високу ефикасност у сузбијању овог штетног инсекта.

 

Увијање листа парадајза

На подручју Сарајевско-романијске регије, приликом обиласка пластеника, код одређеног броја произвођача поврћа установљено је увијање листова парадајза. Листови су увијени према горе, што се сматра мање више нормалном појавом, јер увијеност лишћа према доље је показатељ бактеријског обољења, при чему листови постају смеђи и одумиру. Најчешћи разлог увијености листа према горе је пораст температуре и влажности изван граница оптималних вриједности за раст и развој биљке. Неке сорте парадајза показују већу осјетљивост на ову промјену, у односу на друге. Порастом темепературе изнад 35⁰C потрошња акумулираних хранљивих материја је знатно бржа, док је унос и стварање нових спорије, при чему долази до поменуте појаве. Биљка у условима високе температуре доживљава стрес, јер док је надземна маса изложена високим температурама, коријен није довољно загријан. Биљка овим симптомима указује да гладује, што је честа појава у пластеницима. Увијањем листова биљка смањује губитак воде транспирацијом, која је повећана у оваквим условима. С тога, пластеник је потребно расхладити засјењивањем заштитиним мрежама и провјетравањем. Такође, у пластенику треба имати термометар како би се пратила висина темепратуре и на вријеме реаговало, у циљу смањена могућности појаве стресних ситуација за биљку. Још један од разлога могућности појаве увијености лишћа парадајза је недостатак фосфора (P), једног од најважнијих макроелемената. Фосфор се у биљци налази у облику органских и неорганских једињења, улази у састав нуклеинских киселина, фосфопротеида, нуклеотида, многих ензима, фосфолипида, што указује на његов значај у исхрани. Симптом недостатка овог елемента је успорен раст биљке, усљед чега биљка постаје ситнија, листови мијењају боју, постају ситнији и увијени према горе. У фази укорјењавање биљке, потребно је извршити прихрану ђубривом са израженим садржајем фосфора. Фосфорна ђубрива утичу на повећање приноса и раније стасавање плода, а највише на оплодњу и развој корјеновог система.