Минерална уља су инсектициди који се користе за третирање воћака и винове лозе (у засаду јабуке, крушке, шљиве, брескве, винове лозе, маслине, смокве, цитруса) за сузбијање великог броја инсеката.

Минерална уља се добијају фракционом дестилацијом нафте. У овом процесу на крају остаје мазут, из кога се даље добијају лака, средња те тешка уља. У технологији производње минералних уља за воћарство користе се она средњег вискозитета која нису превише испарљива. Удио незасићених угљенводоника утврђује се сулфонирањем. Што је више оних незасићених, већа је опасност од фитотоксичности.  Фитотоксичност и инсектицидност обрнуто је сразмјерна степену дестилације и сразмјерна је специфичној тежини.

Зимска уља мање су рафинирана, веће ефикасности и могу бити токсична на зеленим биљним дијеловима. Љетња уља су јаче рафинирана, нешто су ниже ефикасности и мање су опасна за биљке. Њих ЕУ допушта за примјену у еколошкој производњи, а сматра се да врло ријетко могу изазвати оштећења биљака.

Поред инсектицидног имају и акарицидно дејство (дјелују и на гриње). На инсекте дјелују физичким путем, јер онемогућавају доток ваздуха, па се инсекти угуше. Минерално уље се користи за зимско и љетње третирање лозе.

Осим као самостални инсектициди, примјењују се и у комбинацији с другим препаратима за побољшање њихове ефикасности.

Врсте минералних уља према садржају активних материја дјеле се на :

  • Бијела уља
  • Црвено или модро или плаво уље

Бијела уља својим инсектицидним и акарицидним дејством, значајна су код зимског третирања за сузбијање штетника гушењем. Дјелују тако што праве пресвлаку преко третираног стабла. У току године могу се примјењивати једном у току зиме (мировање вегетације) и два пута у току вегетације (љетње третирање). Оваква комбинација гарантује нам знатно умањење популације штетних организама у засадима.

У зимском третирању, све до фенофазе Ц и Д (фенофаза мишијих ушију) бијело уље се користи за сузбијање: шљивине штитасте ваши (Eulecarnium corni), калифорнијске штитасте ваши (Quadraspidiotus perniciosus), бресквине штитасте ваши (Lecanium persicae), наранџиног црва (Icerya purchasi), црвене штитасте ваши агрума (Chrgysomphalus distyospermi), маслинине  штитасте ваши (Pollinia pollinii), јабукиног цвјетоједа (Anthonomus pomorum), лисних ваши (Psylla spp.), зимских јаја црвеног воћног паука (Panonychus ulmi) и других штетних организама.

“Црвено уље”, “Модро уље” и “Плаво уље” користе се у концентрацији од 0,75 до 3%, зависно о врсти која се третира и у себи садрже  комбинацију активне материја бакра и минералног уља (д.т.550 g/l минералног уља+100 g/l бакра) те се употребљавају као инсекто – акаро – фунгициди за третирање у фази мировања вегетације. Kод ових уља као активна материја бакра се најчешће користи бакар оксихлорид  и за њега се може рећи да је најпостојанији извор бакра са изванредном ефикасношћу у сузбијању поменутих патогена. Механизам дјеловања бакарних препарата се заснива на усвајању Cu++ јона кроз мембрану гљива или бактерија који се ослобађају дисоцијацијом из препарата. Накупљањем Cu++ јона у ћелији патогена њихова концентрација у одређеном тренутку постаје токсична изазивајући угинуће самог патогена. Бакар оксихлорид поседује изванредно својство редистрибуције што значи да са сваким новим квашењем депозита на биљном ткиву долази до поновног отпуштања Cu++ јона из препарата.

Приликом њихове примјене постоји опасност од фитотоксичности, поготово ако се користе у већим дозама од препоручене и на вишим температурама (преко 25°С).

Током зимске резидбе, један од циљева је уклонити гране и остале биљне дијелове са видљивим могућим присуством јаја или ларви штеточина у засадима. Такве дијелове потребно је одстранити и спалити како се не би, метаморфозом у лутку и имага, даље кретали по засаду и вршили заразу здравих стабала и биљних дијелова, попут коријена, коријеновог врата, дебла, проводница, старих грана, младих грана, пукотина коре и пукотина старих грана, шупљина у деблима, пупољцима, рана изазваних механичким оштећењима и сл.

Поред наведених погодности, уље се може мијешати са фунгицидима намијењеним за зимско – прољетни третман воћњака. Након орезивања, потребно је обавити заштиту минерланим уљима у комбинацији са фунгицидима како би се спријечило клијање спора фитопатогених гљива, инхибирајући ензиме који учествују у процесу дисања. Фунгициди за ове намјене, имају и бактерицидно дејство, што их чини још економичнијим за употребу у заштити усјева.

Зависно о којем се произвођачу ради, потребно је придржавати се упутства о примјени и могућности мијешања.

Правила при коришћењу минералних уља у зимском мировању воћака:

  • Воће би требало прскати након резидбе и непосредно пред почетак вегетације
  • Температура на којој се обавља прскање не би смела бити нижа од 5 до 10 степени Целзијуса
  • Временски услови у наредна 24 сата морају бити адекватни. Не смије бити ветра или падавина
  • Требало би биљку прскати детаљно и у великим количинама. Цијела биљка мора бити добро „окупана“, дакле цијело стабло и све гране