Беспилотне летјелице у пољопривреди

Појам прецизна пољопривреда обухвата правовремено обављање пољопривредних радова уз смањен број операција, високу продуктивност, те најнижу цијену рада. Стални надзор производних површина и усјева кључни је фактор у планирању и спровођењу већине агротехничких мјера. Основа прецизне пољопривреде јесте доступност великог броја информација при доношењу одлука.
Детаљна и редовно ажурирана документација придоноси бољем планирању радних операција, уштеди радних средстава и времена, побољшаном квалитету производа те смањењу оптерећења животне средине. Kористећи се климатски паметним алатима, пољопривредници могу надгледати прилике на парцели, а да чак ни не излазе на терен, те доносити стратешке одлуке за цијело газдинство или за једну биљку.

Употреба снимака снимљених из даљине (из зрака или свемира) разним техникама снимања и мјерења без контакта са снимљеним објектом називамо даљинским истраживањем (енг. ремоте сенсинг). Даљинско истраживање у пољопривреди засновано је на употреби беспилотних летјелица.
Примјена беспилотних летјелица које су опремљене савременом опремом за снимање засада је релативно нова технологија чији ће даљи развој допринијети учинковитијем и рационалнијем планирању пољопривредне производње. Употреба беспилотних летјелица у даљинским истраживањима омогућава правовремено и економично добијање информација и података задовољавајуће прецизности.

Праћењем пољопривредних површина, беспилотним летјелицама се врло лако може одредити облик парцеле, морфологија терена, густоћа садње и сјетве, као и дијелови на којима се задржава вода. Допринос беспилотних летјелица се најчешће односи на сјетву и садњу, исхрану и заштиту усјева.
У пракси, систем заштите биља често наилази на разне проблеме. Примјеном беспилотних летјелица, површина се може надгледати те се тако правовремено могу уочити потенцијална жаришта појаве болести и штеточина. Тако је могуће избјећи непотребно наношење средстава на цијелој површини, већ га је могуће аплицирати локално, што је с еколошког аспекта пожељано. Такође, тиме је могуће остварити значајне економске уштеде, то јесте већу конкурентност производа на домаћем и иностраном тржишту.
Осим прикупљања података у видљивом дијелу спектра, подаци се скупљају и у ширем дијелу електромагнетног спектра, попут блиског инфрацрвеног (енгл. неар-инфраред, НИР), који је врло погодан за праћење вегетације. Ова метода праћења је једноставнија, флексибилнија, временски и економски исплативија те је прихватљива за очување животне средине, у односу на методе праћења из трактора.

Обрадом просторних података у облику фотографија прикупљених беспилотним летјелицама, могуће је израдити дигитални ортофото (ДОФ) те дигитални модел терена (ДТМ) који је користан за детектовање удубина у топографији, које су потенцијал за накупљање већих количина воде.
Такође, карте вегетацијских индекса је могуће увести у навигацијски систем у трактору те на темељу ње локалино третирати само одређене дијелове, што знатно утиче на уштеду у потрошњи пестицида и минералног ђубрива.

Према конструкцији, беспилотне летјелице су подијељене на:
Летјелице са непокретим крилима- врло су отпорне на вањске утицаје, а потребна им је мања количина енергије за лет те имају већу носивост. Негативне стране овакве конструкције су смањена тачност спровођења предвиђеног плана лета због веће брзине лета те потреба за уређеним узлетно-слетним стазама у близини објекта.
Летјелице са покретним крилима – њихова предност је могућност статичног одржавања лета те лета врло малим брзинама, што резултира високом тачношћу у спровођењу предвиђеног плана лета. Негативне стране леже у мањој отпорности на вањске утицаје током лета, али употребом инерцијских система код навигације, успјешно одржавају стабилност летјелице. Оне имају мању аутономију лета и мању носивост.

За кориштење у пољопривредне сврхе углавном су заступљене двије врсте беспилотних летјелица: Хели-мултикопери и авиони с фиксним крилима. Обје зрачне платформе имају неколико предности и ограничења. Иако мултикопери имају сложеније системе лета, они могу латјети ниско,имају способност одржавања стабилног положаја у лету и малу брзину лета. Међутим, они такође могу крстарити било којим смјером на терену и немају посебне захтјеве за полијетање и слијетање, што је понекад веома битно на стандардним пољопривредним површинама. Авиони с фиксним крилима нуде једноставније системе лета и летови могу дуже трајати чиме повећавају свој капацитет за покривање ширих подручја. Међутим, висина лета им је већа, што смањује резолуцију слике. Они такође нису у стању да лебде и захтијевају одређене писте за слијетање.