Ергела Вучијак основана је у прољеће 1946. године. Име је добила по оближњем узвишењу и тај назив је задржала све до данас. Прва грла за оснивање ергеле, набављена су из Липика из Републике Хрватске, а потом и из Словеније. Бројно стање липицанаца се мијењало током година, да би данас ергела имала око 110 коња.
Ергела Вучијак бави се очувањем генетског потенцијала, циљ је да се очувају све линије и родови које ергела тренутно посједује, али и да се набави неки нови род кобила или линија пастува, како би се тај генетски потенцијал проширио. Од 8 линија пастува које постоје у свијету, ергела има чак 6, а од укупног броја родова кобила, који достиже цифру и преко 60, ергела у свом власништву има 15.
Да би липицанци били признати свукуд у свијету, потребно је да имају вјеродостојно и познато поријекло 5 генерација уназад. Преко уредно вођене матичне евиденције, сви липицанци морају да се врате до својих оснивача, у далеку 1580. годину.
Како би одржали постојећи број коња, тј. да би сачували генетику основног матичног стада, али и да би извршили замјену старијих коња са млађим, ергела сваке године треба да изврши припуст неколико различитих линија пастува на минимално 20 кобила како би добила одређени број ждребади. Ждребад, али и коњи старијег узраста, који су прекобројни у одређеном роду или линији, стављају се на располагање купцима. Што значи да сваке године, одређени број коња иде на продају путем лицитације.
Лицитација се одржава у три термина годишње. Ове године, први термин лицитације био је 04.08.2023. године и на списку за продају била су понуђена 22 коња. Списак су чинила углавном млађа грла, омаци, омице и ждребад. Може се рећи да је прва лицитација била успјешна, јер је извршена продаја 8 коња. Продајом коња, осигурао се приход који ће се искористити за увођење неког новог садржаја за посјетиоце.
Ергела посједује драгоцјен генетски потенцијал, који треба у првом плану заштитити, а у другом искористити како би иста постала још препознатљивија у околини али и у свијету.
