Примарни инвентар сваког винског подрума било је и остало дрво. Сваки вински подрум има барем један суд који је направљан од овог материјала. Све бачве у подруму нису од истог дрвета, дужице нису исте дебљине, облика, тврдоће и порозности дрвета, на различит начин су одржаване што све утиче на квалитет вина посебно током сазрјевања, старења и обликовања букеа.
За производњу дрвених винских судова најчешће се користи храстовина. Друге врсте дрвета (кестен и багрем) се ријетко користе. Какав ће бити квалитет суда од дрвета произведеног од храста зависи од врсте храста као и од тога гдје је храст растао (надморска висина и географска ширина). У Француској се користе двије врсте храста Querqus robur (врста којој припада и славонски храст) која има високе садржаје полифенола уз релативно ниске концентрације мирисних супстанци и европски храст Querqus petraea који има висок мирисни потенцијал и ниске концентрације елагитанина који се издвајају из дрвета. У САД преовладава бијели храст Querqus alba. Америчке и европске врсте храста не разликују се много по саставу, али се разликују по могућности екстракције супстанци из храстовине.
Рок трајања дрвених судова од храстовине је од 50 до 130 година. Код нас се најчешће користи китњак и лужњак за производњу дрвених бачви и каца различитог капацитета. Храст китњак је компактнији и мање порозан. Дрвене бачве од ове врсте храста се израђују од цијепане храстовине или од храстове пиљевине. Бачве од цијепане храстовине су скупље јер се при производњи дуга искористи само 25-35% једног храстовог дрвета док при производњи храстове бачве од пиљевине искоришћеност је до 70%.
Дрвени судови израђују се у различитим величинама. Већи судови се могу раставити и поново саставити на другом мјесту истог подрума а дотрајала дуга се може замјенити новом. Дрвена бачва остаће незамјењива посуда с обзиром на порозност дуга преко којих вино оксидира, што омогућује процес дозрјевања квалитетних бијелих вина, а посебно црних вина али само у одређено вријеме.
Дрвене бачве могу бити округле и овалне. Предност овалних у односу на округле бачве је у томе што се боље искоришћава подрумски простор. Бачве се у подруму полажу на бетонско и дрвено постоље, по дужини подрума, у зависности од ширине подрума односно капацитета подрума за њихов смјештај.
Дно бачве мора бити 40-50 cm изнад пода, размак између две бачве 10-15 cm, а од зида 50-60 cm. Осим дрвених бачви у винском подруму се користе и други дрвени судови (ормари, креденци, столови, столице), а најбитније су конусне каце разних величина које се користе за ферментацију црног грожђа (кљука) или за чување вина. Дрвене бачве се стежу металним обручима чији број зависи од њене величине. Нову дрвену бачву или ону код које је промјењено дно или неколико дужица прије употребе морамо овинити односно припремити за прихват, његу и чување вина. Постоји неколико начина овињавања, а у пракси су најзаступљенији: овињавање хладном водом уз додатак соли, топлом водом уз додатак соде, сумпорном киселином или прегријаном воденом паром употребом парног котла.
