Афричка куга свиња – мјере опреза

Афричка куга свиња тренутно је присутна код свиња у Бугарској, Мађарској, Румунији, Чешкој, Словачкој, Белгији, а постоји сумња да се појавила у још неким земљама региона.

Према процјенама Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), присуство ове болести у поменутим земљама може у опасност довести цијели Балкан, посебно државе у којима афричка куга свиња никад до сад није била присутна.

Подсјетимо, у Кини се афричка куга свиња појавила крајем прошле године. У децембру 2018. године у тој земљи свиње су обољеле од ове болести што је довело до значајног пада популације свиња у Кини. То је имало велики утицај кад су питању цијене свињског меса. Власти у Кини процјењују да ће у другој половини ове године цијене свињетине порасти за 70 одсто.

Кад је у питању ситуација везана за афричку кугу свиња у Бугарској, стручњаци страхују да ће Бугарска због ове кризе изгубити цијели произвођачки фонд од 600.000 свиња. Званичници процјењују  да ће потенцијална штета бити око 1,15 милијарди евра. У земљи је до сад детектовано више од 30 жаришта болести. До сад је на индустриским и пољопривредним газдинствима уништено око 130.000 свиња. Аналитичари кажу да је цијена свињског меса у Бугарској порасла за мање од мјесец дана за 30% због епидемије и да би на јесен могла да порасте за додатних 15 одсто.

Како тренутно нема ефикасне вакцине или лијечења, најбоља стратегија борбе против афричке куге свиња за земље у којима и даље нема болести је спријечавање уласка вируса кроз побољшану контролу граница, правилно подизање свијести и побољшану биолошку сигурност на фармама, као и одстрел и ограничавање кретања дивљих свиња.

Афричка куга свиња није зооноза односно не може се пренијети са животиња на људе.

Свиње које су заражене афричком кугом свиња угибају у року 10 дана у 100 % обиму. Вирус може остати активан у природној средини  и у лешевима и до неколико мјесеци. Људи се овом болешћу не могу заразити али је могу пренијети преко одјеће и опреме.

Клинички симптоми афричке куге свиња су разнолики и није их увијек лако уочити.

Код обољелих животиња се јављају неки или сви наведени симптоми:

-Висока температура ,

-Слабост или немогућност  да устају

-Повраћање

-Дијареја понекад крвава

-Црвенило или модра кожа нарочито око ушију и њушке

-Кашаљ и тешко дисање

-Побачај и мртворођени прасци и сиромашна легла

Кључне мјере које треба да буду спроведене на фарми, како би се избјегао улазак патогених узрочника у објекат за узгој свиња и ширење на сусједне фарме, уско су повезане са следећим путевима ширења инфекције:

  • Контаминирана обућа, одjећа и руке посјетилаца или радника на фарми који су били у контакту са зараженим свињама;
  • Инструменти и опрема која је контаминирана приликом употребе на зараженим свињама или у њиховој близини;
  • Превозна средства;
  • Контаминација преко инфицираних лешева свиња;
  • Контаминација која потиче са мјеста на којима је боравила заражена свиња, као што су нпр. пашњаци, рампе за утовар, пијаце или путеви;
  • Контаминација контактом са дивљим свињама;
  • Свиње које се хране инфицираним свињским месом или производима животињског поријекла (нарочито помије, односно кухињски отпаци представљају велики ризик).

Код примjене биосигурносних мјера најважнији савјети за одгајиваче су:

  • Избjегавати посјете другим фармама, осим ако је то заиста неопходно.
  • Различите старосне групе свиња треба држати одвојено.
  • Хигијену треба одржавати како унутар, тако и ван објеката за узгој свиња (блато или други остаци на одјећи, чизмама, опреми или превозним средствима могу бити преносиоци патогених узрочника на друге животиње на фарми или на сусједне фарме) и
  • Средства за чишћење и дезинфекцију треба држати на улазу у објекат, како би посјетиоци могли да их користе при уласку или изласку из објекта.

Поред тога, сваки одгајивач би требало да припреми Контролну листу за биосигурност која садржи:

  • На фарми мора да постоји биосигурносни план;
  • Сви запослени на фарми треба да буду упућени у биосигурносни план;
  • Приступ посјетиоцима је ограничен, а употреба заштитне одеће и обуће је обавезна;
  • Увођење нових грла, са високим здравственим статусом, у запат је ограничено;
  • При набавци, треба питати продавца животиња о здравственом стању запата;
  • Потребна је изолација новонабављених животиња и редовна контрола њиховог здравственог стања;
  • Потребно је свакодневно праћење здравственог стања свиња, а при појави првих симптома болести, треба одмах контактирати ветеринара.

Оставите одговор