Афричка куга свиња тренутно је присутна код свиња у Бугарској, Мађарској, Румунији, Чешкој, Словачкој, Белгији, а постоји сумња да се појавила у још неким земљама региона.
Према процјенама Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), присуство ове болести у поменутим земљама може у опасност довести цијели Балкан, посебно државе у којима афричка куга свиња никад до сад није била присутна.
Подсјетимо, у Кини се афричка куга свиња појавила крајем прошле године. У децембру 2018. године у тој земљи свиње су обољеле од ове болести што је довело до значајног пада популације свиња у Кини. То је имало велики утицај кад су питању цијене свињског меса. Власти у Кини процјењују да ће у другој половини ове године цијене свињетине порасти за 70 одсто.
Кад је у питању ситуација везана за афричку кугу свиња у Бугарској, стручњаци страхују да ће Бугарска због ове кризе изгубити цијели произвођачки фонд од 600.000 свиња. Званичници процјењују да ће потенцијална штета бити око 1,15 милијарди евра. У земљи је до сад детектовано више од 30 жаришта болести. До сад је на индустриским и пољопривредним газдинствима уништено око 130.000 свиња. Аналитичари кажу да је цијена свињског меса у Бугарској порасла за мање од мјесец дана за 30% због епидемије и да би на јесен могла да порасте за додатних 15 одсто.
Како тренутно нема ефикасне вакцине или лијечења, најбоља стратегија борбе против афричке куге свиња за земље у којима и даље нема болести је спријечавање уласка вируса кроз побољшану контролу граница, правилно подизање свијести и побољшану биолошку сигурност на фармама, као и одстрел и ограничавање кретања дивљих свиња.
Афричка куга свиња није зооноза односно не може се пренијети са животиња на људе.
Свиње које су заражене афричком кугом свиња угибају у року 10 дана у 100 % обиму. Вирус може остати активан у природној средини и у лешевима и до неколико мјесеци. Људи се овом болешћу не могу заразити али је могу пренијети преко одјеће и опреме.
Клинички симптоми афричке куге свиња су разнолики и није их увијек лако уочити.
Код обољелих животиња се јављају неки или сви наведени симптоми:
-Висока температура ,
-Слабост или немогућност да устају
-Повраћање
-Дијареја понекад крвава
-Црвенило или модра кожа нарочито око ушију и њушке
-Кашаљ и тешко дисање
-Побачај и мртворођени прасци и сиромашна легла
Кључне мјере које треба да буду спроведене на фарми, како би се избјегао улазак патогених узрочника у објекат за узгој свиња и ширење на сусједне фарме, уско су повезане са следећим путевима ширења инфекције:
- Контаминирана обућа, одjећа и руке посјетилаца или радника на фарми који су били у контакту са зараженим свињама;
- Инструменти и опрема која је контаминирана приликом употребе на зараженим свињама или у њиховој близини;
- Превозна средства;
- Контаминација преко инфицираних лешева свиња;
- Контаминација која потиче са мјеста на којима је боравила заражена свиња, као што су нпр. пашњаци, рампе за утовар, пијаце или путеви;
- Контаминација контактом са дивљим свињама;
- Свиње које се хране инфицираним свињским месом или производима животињског поријекла (нарочито помије, односно кухињски отпаци представљају велики ризик).
Код примjене биосигурносних мјера најважнији савјети за одгајиваче су:
- Избjегавати посјете другим фармама, осим ако је то заиста неопходно.
- Различите старосне групе свиња треба држати одвојено.
- Хигијену треба одржавати како унутар, тако и ван објеката за узгој свиња (блато или други остаци на одјећи, чизмама, опреми или превозним средствима могу бити преносиоци патогених узрочника на друге животиње на фарми или на сусједне фарме) и
- Средства за чишћење и дезинфекцију треба држати на улазу у објекат, како би посјетиоци могли да их користе при уласку или изласку из објекта.
Поред тога, сваки одгајивач би требало да припреми Контролну листу за биосигурност која садржи:
- На фарми мора да постоји биосигурносни план;
- Сви запослени на фарми треба да буду упућени у биосигурносни план;
- Приступ посјетиоцима је ограничен, а употреба заштитне одеће и обуће је обавезна;
- Увођење нових грла, са високим здравственим статусом, у запат је ограничено;
- При набавци, треба питати продавца животиња о здравственом стању запата;
- Потребна је изолација новонабављених животиња и редовна контрола њиховог здравственог стања;
- Потребно је свакодневно праћење здравственог стања свиња, а при појави првих симптома болести, треба одмах контактирати ветеринара.
