Берба плодова боровнице обично се обавља у периоду од шест до осам недjеља, с обзиром на то да постоје ране, средњеране и позне сорте. Свака сорта се бере три до седам пута у интервалу од пет до седам дана у зависности од особина сорте и временских услова.
Плодови боровнице нису осјетљиви као плодови малине. Беру се само зрели плодови плаве боје, пошто су црвенкасти, полузрели плодови кисели. Плодови се стављају директно у специјалну амбалажу запремине 0,5 литара.
Могу се користити и мале кофе. Kад се користе кофе, долази до оштећења петељка. Приликом паковања плодова уклања се лишће и незрели – црвенкасти плодови. Ако је добар род, један берач за осам часова може набрати од 30 до 40 кг, односно напунити 60 – 80 кутијица. Kод бербе би требало настојати да се одвоје плодови по крупноћи у више класа. Kрупнији плодови постижу вишу цијену на тржишту. Ако се кутијице покрију са целофаном, повећава се трајност плодова и постиже већа атрактивност.
Принос по жбуну постепено расте са старошћу, почев од друге године. Одрасле биљке могу дати 6-8 кутијица односно 3-4 килограма, а добро његовани жбунови чак и 20 кутијица тј. 10 килограма. Плодови боровнице се могу продати за потрошњу у свјежем стању, али се такође могу конзервирати у 50% раствору сахарозе или замрзавати. Замрзнути плодови су готово истог квалитета као и свијежи.
Велики проценат обраних плодова се изгуби на путу од „њиве до трпезе“, као послиједица лоше манипулације послије бербе, укључујући и транспорт. Смањењем броја трансфера плодова, како из руке у руку, тако и као упакованог производа, смањује се и проценат губитка. Бобичасто воће би требало држати у хладним условима, упаковано у свакој фази транспорта.
Гајбице би требало транспортовати на палетама, не допуштајући при том да леже на поду или додирују страну приколице, како би се обезбиједио проток ваздуха. Температура у гајбицама које додирују под или страну приколице може достићи чак и 11°C. Исто тако, гајбице не би требало редати изнад задњих точкова камиона, како би се смањило труцкање. Да би се палете стабилизовале, оне се могу додатно препаковати, или се могу обмотати пантљикама. Уколико за то постоје могућности требало би користити камион – хладњачу.
Међутим, код већине ових камиона циркулација ваздуха није задовољавајућа, и температура не може да се одржи испод 4°C, а да се плодови притом не заледе. Услед тога, максимално хлађење плодова пре утоварања је чак и важније, како би производ стигао на тржиште у што бољем стању. Уколико вам камион-хладњача није на располагању, гајбице са плодовима из климатизованих услова требало би прекрити платном како би се одржала нижа температура. Овај поступак се не препоручује за транспорт на велику даљину.
Транспорт плодова до велепродајног, односно малопродајног тржишта често је изван контроле одгајивача. На побољшање квалитета производа који стиже до потрошача утиче развијање добрих односа са купцима у продаји (велепродаја и малопродаја), у смислу њихове едукације како да на адекватан начин поступају са свjежом боровницом. Пожељан је лични контакт између продавца и купца прије прве испоруке, а у случајевима када то није могуће, од помоћи може бити и упутство за руковање које прати пошиљку.
Ситно воће би требало брзо стављати у климатизоване услове хладњаче, пропуштањем хладног ваздуха (2°C) преко палета са плодовима. Kад се плодови охладе до близу 0°C, палете са гајбицама требало би увити у пластику и оставити у хладну комору на температури од -1 – 0 степени Целзијусових, при релативној влажности ваздуха од 85%, и уз слаб проток ваздуха, ради смањења степена дехидратације. Виша температура ваздуха у хладњачи и нижа влажност неповољно ће се одразити на дуготрајност плодова. Плодови обрани непосредно прије пуне зрелости имаће бољу дуготрајност у односу на презреле и плодове обране у пуној зрелости.
Kод производње боровнице за свјежу потрошњу најбоље је обучити бераче да у право вријеме и на прави начин беру плодове, тако да сортирање послије бербе не буде неопходно.
