Нове чачанске сорте шљива – алтернатива постојећим сортама или не?

У Србији, а требало би убрзо и у Босни и Херцеговини, кренула је продаја нових сорти шљива које су селекционисане у Институту за воћарство, у Чачку. Вријеме ће показати да ли ће нове сорте заузети мјеста претходних сорти као што су чачанска рана, љепотица, најбоља, родна, па и Stenley..
О шљивама, новим и аутохтоним сортама, као и резидби шљива, у Бањалуци су разговарали стручњаци из БиХ и Србије, на радионици “РЕЗ 2024“, у организацији Института за хортикултуру Пољопривредног факултета у Бањалуци.
Нове сорте шљива које су се појавиле на тржишту су: Дивна, Петра, Лана, Нада, Тимочанка и Kрина.
“Дивна је селекционисана 2018. године. Њен главни адут је што зрије у септембру, а у хладњачи може да се чува од мјесец до мјесец и по дана. Пошто мало касније цвјета, има више шанси да избјегне мразеве. Сорта Петра такође је селекционисана 2018. године и такође долази у зрење средином септембра, док је посљедња сорта селекционисана годину дана касније. Ријеч је о сорти Лана која рано зри, крајем јуна, одмах послије чачанске ране и изузетно је слатка“ рекао је Дарко Јевремовић са Института за воћарство у Чачку.
Према његовим ријечима, сорта Kрина добра је за сушење. Пошто садржи доста шећера добраје за ракију али јој је мана боја плода која је розе плава. За бербу долази у августу. Тимочанка је добра за потрошњу у свјежем стању јер су плодови крупни, а сорта Нада која је најстарија јер је селекционисана 2015. године, показала се добра за сушење.
На тржишту иначе преовлађују старије сорте селекционисане у Чачку, а посљедњих година све више се појављују и нове сорте из Њемачке, као што су Топ тасте, Топ фирст, Топ енд и слично. За сада, нема поузданих информација о томе како су се ове сорте показале у засадима, нарочито што се тиче приноса, али поједини воћари задовољни су овим сортиментом. Највише истичу да су слатке и добре за прављење ракије.
Али, генерално гледајући чачанска родна, љепотица и Stenley сорте су које и даље преовлађују у засадима у БиХ. Професор Љубомир Радош, са Пољопривредног факултета у Бањалуци, указао је на све више појава сушења стабала шљива у засадима широм Републике Српске и Федерације БиХ али су стручњаци из Чачка истакли да нове сорте немају проблема са бактеријским сушењем стабала шљива.
Истакнуто је и да све више постоји заинтересованост за савком, тј. пожегачом али ће се виђети да ли ће да преживи вирус шарке шљива. Ипак, за ракију и пекмез, савка је најбоља шљива. На радионици се разговарало и осталим аутохтоним сортама шљива које нпр. у Србији имају заступљеност 30% од укупног сортимента.
Најзаслужнији за одржавање скупа у Бањалуци који је окупио велики број стручњака и произвођача био је проф.др Миљан Цветковић са Пољопривредног факултета у Бањалуци.