Човјек је својим дјеловањем, тежећи ка интензивној производњи и повећању профита, довео до нарушавања основних извора потребних за живот, а то су вода, ваздух и земљиште. Тада се није водило рачуна о природи и њеним ресурсима, док је данас на глобалном ниву сагледана потреба очувања животне средине кроз одрживи начин произвидње, и најмању употребу штетних технологија. Као одговор на негативности везане за дјеловање човјека у процесу конвенционалне производње настала је органска пољопривреда, као систем одрживе пољопривреде.

Органско повртарство представља природан начин гајења биљака, без употребе штетних материја (пестицида, минералних ђубрива…), те на почетку гајења је потребно испоштовати одређена паравила како би нам производња била лакша и успјешнија.

Плодоред, као агротехничка мјера у систему органске производње поврћа, уз ђубрење и обраду земљишта, представља стуб органске биљне производње. Овом мјером се значајно смањује појава биљних болести, штеточина и корова. У односу према ђубрењу стајњаком, поврће се може подијелити у три групе:

  • I група: купусњаче, парадајз, паприка, плави патлиџан, краставац, целер, празилук, бијели лук
  • II група: корјенасте врсте, црни лук, салата, шпинат, ротква, ротквица
  • III група: грашак, боранија-пасуљ, боб

У тропољом плодореду прво поље заузимају врсте из прве групе, јер се најчешће ђубре стајњаком, друго поље врсте из друге групе, јер имају мањи захтјев за стајњаком, док треће поље припада културама из треће групе, које обогаћују земљиште азотом. Њиховом смјеном добија се трогодишњи циклус гајења поврћа.

Oбрада земљишта има велики значај за раст и развој повртних култура. У органској производњи, у односу на конвенционалну пољопривреду, примјењују се конзервацијски системи обраде земљишта, који се реализују употребом тракторско-машинских агрегата и самоходних машина. Примјеном ових система обраде смањује се дубина орања, број прелаза преко исте површине земљишта, боља је контрола ерозије, боље се чува земљишна влага, долази до уштеде у енергији и радној снази. Плитка обрада земљишта може се изводити тешким култиваторима, тањирачама, зупчастим, ротационим или осцилаторним дрљачама, разривачима од 20 до 30cm  дубине максимално. Системи ове обраде земљишта могу бити: редукована обрада, заштитна обрада, парцијална обрада и директна сјетва. Редукована обрада може бити плитка обрада, обрада у једном проходу, обрада са сјетвом, обрада и сјетва са уношењем ђубрива, обрада и сјетва са уношењем пестицида и обрада и сјетва са уношењем ђубрива и пестицида.

Ђубрење и минерална исхрана су посебно осјетљиви сегменти у органској производњи поврћа. За основно ђубрење користе се органска ђубрива као што су: чврсти и течни стајњак, осока, разне врсте компоста, тресет, зеленишно ђубрење (сидерација). Ова ђубрива  у свом саставу садрже одређену количину више биогених елемената, биљних хранива у органској форми, чијом употребом се првенствено поправља плодност и подстиче биолошка активност земљишта. Уношењем органске материје поправља се хранидбени, водни, ваздушни и топлотни режим земљишта.

Репродуктивни материјал који се користи у органској производњи мора да буде произведен методама органске производње. Међутим, сјеме из конвенционалне производње које није третирано хемијским средствима за заштиту биља може се користити у случају да нема сјемена на тржишту, и у сврху научно-истраживачког рада. Сјеме мора да има одговарајући квалитет када је у питању чистоћа сјемена, клијавост, апсолутна маса, боја, сјаја, мирис, облик и величина, као и добра генетичка својства. Током производње расада повртних култура потребно је испоштовати одређена правила, од којих су најважнија дезинфекција супстрата, посуде, те оптимална њега расада.

Њега усјева током вегетационог периода зависи од захтјева саме гајене повртне врсте. Мјере његе које се примјењују су међуредна обрада и окопавање, прорјеђивање усјева, наводњавање, малчирање, пинцирање, декаптација, заштита од болести и штеточина.

Малчирање је веома важна ставка, прије свега јер спрјечава раст корова, а и добро је за развој микроорганизама и чување влаге.

Највеће потребе за водом биљке имају у фази развоја. Посебно је важно заливати биљке рано ујутру, када су температуре ниске, јер заливањем током дана биљка брзо губи воду због топлоте и сунца.

Приликом избора парцеле за производњу поврћа најпогоднији су терени са благим нагибом, осунчани и провјетрени. У зависности од гајених култура потребе за сунчевом свјетлошћу су различите. Биљке које имају израженије потребе за сунцем су парадајз, паприка, краставац, пасуљ, а биљке које су мање захтјевне по питању осунчаности су кељ, карфиол, купус, шпинат и друго лиснато поврће. Потребно је заштитити поврће од јаких вјетрова, жбуњем, дрворедима или воћним засадима.

Постоје биљке које су добри и лоши сусједи, те приликом избора повртне врсте треба водити рачуна и о томе уколико гајимо двије и више биљних култура.

Заштита биља је најкомплекснији сегмент у органској производњи поврћа. Акценат се ставља на превенцију. Најчешће у борби са коровима користе се механичке мјере борбе (пљевљење, окопавање, малчирање). Заштита биљака од инсеката је врши примјеном биолошких методa, које подразумјевају коришћење предатора, паразита, патогена и антагониста за регулисање популације непожељних организама.

За заштиту биљака користе се и разни биљни препарати у виду мацерата, чорби и ферментисаних екстраката. Мацерат се добија тако што се иситњени дијелови биљке прелију хладном водом (најбоље кишницом) и оставе да одстоје 24 часа. Потом се проциједи и та течност се користи за прскање биљака. Чорбе се припремају тако што се иситњени дијелови одговарајуће биљке прелију хладном водом и оставе 24 часа. Послије тога се кува 15-30 минута, хлади и процјеђује у течност која се користи за прскање Ферментисани екстракт се прави тако што се свјежи или суви биљни дијелови прелију хладном водом и оставе напољу све док не започне врење. Маса се у току 7-12 дана повремено мијеша. Ферментација је завршена када биљни дијелови падну на дно посуде, а течност се избистри. Екстракт се обавезно разрјеђује прије третирања биљака.

Мацерат од бијелог лука делује против пламењаче, инсеката и плијесни. Потребно је 30-40g бијелог лука да се самеље и потопи у 10l воде, добро промијеша и остави да одстоји 24 сата, након чега се проциједи. Овим раствором биљке треба прскати превентивно сваких 15 дана и након сваке кише. Прскање се може започети прије појаве првих цвјетова и наставити током вегетације.

Раствор који се добија од коприве је неугодног мириса, али врло успјешно одбија лисне ваши, трипсе, гриње, те помаже код смеђе трулежи. Потребно је 1kg коприве (само надземни диjeлови) потопити је у 10l воде, и оставити да одстоји 10-15 дана у хладовини (најбоље на око 18°С). Смјесу је потребно промијешати сваки дан. Раствор је спреман за употребу када се више не стварају мјехурићи ваздуха усљед врења. Коприве прихрањују биљке са кисеоником и штите од болести. Најбоље је раствор употребљавати у вегетационом периоду, сваке три недјеље.

Циљ органске пољопривреде је производња хране виског квалитета, природног и аутентичног укуса, одржавање и повећање плодности земљишта узгојем легуминозних биљака, примјена стајског ђубрива, сидерација и др. Овај начин производње тежи максималном коришћењу обновљивих извора енергије, одржавању генетичке разноврсности агро и екосистема, заштити животне средине, те смањењу свих облика загађености који могу бити посљедица пољопривредне производње.

На основу наведеног органска пољопривреда доприноси очувању животне средине, остављајући насљеђе будућим генетацијама, правилној исхрани и очувању људског здравља и развоју руралних подручја.

Оставите одговор