Да ли квалитет и количина произведених пчеларских производа, могу стајати равноправно у истој реченици и бити остварени у исто вријеме? Бити успјешан у пчеларству, вољети и сачувати здравље пчела, произвести доста производа и остварити приход, произвести хигијенски исправне и по здравље људи, сигурне производе, требало би да буде циљ сваког пчелара. Можда су неки заборавили вријеме када и зашто су одлучили да постану пчелари? Да ли је то била знатижеља да се проба нешто ново, наставак породичне традиције, можда су једноставно завољели пчеле, а да нису знали зашто, или су чули да се од пчеларства може добро зарадити и живјети?
Велике климатске промјене, модернизација у пољопривредној производњи, као и многи други фактори који утичу на медоносни биљни свијет, директно су утицали и на живот пчела, самим тим, и на приносе пчелињих производа. У годинама као што су биле протекле двије, многи пчелари, не само да нису имали мед за властите потребе, него су морали да врше и прихрањивање пчелињих друштава. Чак и у таквим годинама, на тржишту су се, у понуди, констанстно могле пронаћи велике количине како домаћег тако и увозног меда. Свједоци смо све чешћих наслова у медијима, не само код нас и у сусједним земљама, него и на глобалном нивоу, како су у проведеним контролама од стране надлежних органа те лабораторијским анализама утвђене неправилности, по питању квалитета испитиваног меда, те како је, у понуди, све више лажног него правог меда. Несавјесне особе у свијету пчеларства желе доћи до веће зараде те, у свом раду, примјењују разне методе. Неки лоше пчеларске године надокнаде тако што током цијелог пашног периода пчеле прихрањују шећерним и инвертованим сирупима, које пчеле складиште у саће заједно са природним нектаром. Други производе мед којег пчеле никада нису ни виђеле. У том раду постигао се велики степен усавршености да, без прегледа таквог “меда“ у стручним лабораторијама, није могуће утврдити да ли се ради о природном или фалсификованом меду. Данашњи потрошачи налазе се пред једном великом енигмом, како препознати и набавити прави квалитетан мед, за себе и своју породицу?
Данас постоје бројни текстови о врстама меда, квалитету, о њиховим физичким, хемијским и органолептичким својствима, методама провјере, како би свако колико толико могао разликовати прави од кривотвореног меда. То није једноставан задатак ни бољим познаваоцима, камоли, стручњацима. Тако имамо низ савјета који, између осталих кажу да је сортни мед препознатљив по свом карактеристичном укусу, боји и мирису, да прави мед временом кристалише, да обавезно треба прочитати декларацију на тегли, провјеравање цурења меда у непрекинутој нити са подигнуте кашике, окретање тегле и праћење подизања ваздушног балона, стављања меда у чашу воде и праћење отапања, загријавање меда у микровалној пећници на високој температури, праћење карамелизације, да прави мед није љепљив, ако га размажете између прстију, не привлачи мраве, да шибицу умочену у прави мед можемо упалити, мјерење тежине, итд… Ниска продајна цијена меда такође треба да изазове сумњу код потрошача. Мед треба куповати директно од пчелара, у кога имамо повјерење.
Лабораторијско испитивање физичких, хемијских и биолошких особина меда је најпоузданије, а предвиђа сљедеће анализе:
-одређивање електричне проводљивости,
одређивање садржаја редукованих шећера, сахарозе,
– одређивање воде у меду, одређивање материја нерастворљивих у води,
-одређивање пепела, одређивање киселости, одређивање активности дијастазе, одређивање хидроксиметилфурфурола (ХМФ)
– биолошка метода поленске анализе меда.
Просјечан хемијски састав меда је сљедећи:
– шећери, којих има и до 75% (фруктоза 38%, глукоза 30%, сахароза 1-2%), а остатак чине малтоза и остали дисахариди,
– вода до 18%,
– органске киселине 0,3% (јабучна, винска, лимунска, оксална, млијечна, ),
– ензими (инвертаза, дијастаза, каталаза, фосфатаза, дехидраза, оксидаза, пероксидаза…),
– минерали 0,2% (жељезо, бакар, манган, силицијум, хлор, калцијум, калијум, натријум, магнезијум и др.), витамини Ц и Б комплекса, А, К и Е, те фитохемикалије (флавоноиди и феноли) које имају оксидативна својства.
Како у меду има и поленових зрнаца он садржи и нешто бјеланчевина.
На квалитет меда утичу многобројни фактори као што су: ботаничко поријекло медоносног биља, састав нектара, географски регион на коме расту медоносне биљке, климатски услови, сезона медобрања, вријеме и начин складиштења, зрелост и обрада, присуство лијекова, пестицида и микроорганизама. Мед који се ставља на тржиште не смије имати било какав страни окус или мирис, бити у почетном стадију ферментације, имати вјештачки измијењену киселост, бити загријаван на такав начин да су природни ензими или уништени или су им значајно смањене активности, имати одстрањен полен, бити добијен храњењем пчела шећером и шећерним производима ни помијешан с медом добијеним на тај начин.
На климатске промјене пчелари не могу сами утицати, али оно што могу учинити како би створили предуслове за успјех јесте, држати се примјера добре пчеларске праксе, и бити савјесни у свом раду. Неки од савјета којих би требало да се придржавају су сљедећи: имати добре матице, стварати јаке заједнице, осигурати довољно хране за пчеле током цијеле године, обезбиједити пчелама хигијенски исправну воду, водити рачуна о постављању пчелињака у погледу пренасељености на паши, удаљености од паше и од извора загађења, спречавати ројење прије главне паше, обезбједити пчелама довољно простора за складиштење меда током главне паше, врцати само зрео мед, правилно складиштити изврцани мед, водити рачуна о хигијени на пчелињаку, употреби дозвољених лијекова и здрављу пчела, редовна замјена старог саћа, обезбијетити пчелама мирно зимовање, садити медоносно биље које може да успјева у одређеном подручју, итд…
Како би се избјегле све могуће неугодности са лажним медом, може се закључити да је неопходно образовање не само пчелара, него и сваког ко купује или конзумира мед.
