Све пчелиње заједнице на територији Републике Српске у потенцијалној су опасности од могућег настанка инфекције бактеријом Паенибациллус ларвае. Ако се не проводе правовремене мјере лабораторијске дијагностике и санирање обољелих друштава долази до бржег ширења болести унутар једног или више, сусједних, пчелињака. Што се прије приступи правилној контроли болести то ће и ефикасност, у њеном сузбијању, бити већа. Мјешавина превентивних и интервентних поступака обавезујућа је за све елементе система којим се контролише здравствени статус пчела.
Деструктивна, заразна болест пчелињег легла, америчка трулеж (гњилоћа) историјски се називала куга пчела. Ријеч је о опасној болести пчелиње заједнице која, прогресивно слаби пчелу, а на крају и сасвим уништава. Узрочник инфекције и обољевања ларви у најранијој фази развоја је бактерија Паенибациллус ларвае која се у спорогеној форми врло добро одржава и опстаје у неповољним спољашњим условима. У инфицираним заједницама узрочник се може, у форми видљивих и невидљивих форми болести, одржавати годинама. Бактерија има више генетских варијанти што утиче на ток и прогнозу инфекције обољеле заједнице.
ТОК ЗАРАЗЕ
Инфекција настаје уношењем спора узрочника, при чему споре бактерије Паенибациллус ларвае у легло уносе пчеле хранитељице контаминираним изворима хране за легло: матична млијеч, мед, полен. Вегетативни облици, бацили, развијају се клијањем унијетих спора у дигестивном тракту ларве. Бактерије се врло брзо размножавају и ускоро изазивају угинуће са карактеристичним, труљењем, ларве. Заражена ларва претвара се у смеђу, љепљиву и растезљиву масу која се сушењем прилијепи за дно ћелије (четири до шест недеља), а затим изгледа као празна (отприлике за осам недеља). Једна обољела ларва може да садржи више од милијарду инфективних спора које су додатно инфективно оптерећење, односно, нови извор контаминације и инфекције. Заражена пчелиња заједница прогресивно слаби, јер легло нестаје и нема довољне принове младих пчела, а самим тим, заједница постаје непроизводна.
Ниски приноси меда су један од важних показатеља могућег присуства узрочника болести у заједници.
ПРЕНОШЕЊЕ И ШИРЕЊЕ ЗАРАЗЕ
Извор инфекције
• Инфицирани рамови са леглом
• Инфицирани рамови са медом (медишни наставци)
• Мед
• Восак
• Одрасле пчеле
Путеви преноса ( изнеђу кошница и пчелињака)
• Грабеж
• Залетање
• Ројеви
• Пчелар кроз поступке пчеларске праксе
• Набавка и унос инфицираних заједница
ОТПОРНОСТ СПОРА
Споре бактерије, Пенибациллус ларвае, изузетно су отпорне, како на факторе спољашње средине (суша, врућина, сунчеве зраке, влага), тако и на уобичајена хемијска средства која се користе у дезинфекцији. Споре могу опстати у старом саћу и кошницама више деценија сачувавши способност клијања и инфективност. У меду остају неоштећене при температури од 100°Ц у трајању више од два часа. Обично кухање не може да уништи споре. Аутоклавирање је поступак стерилизације у којем се споре уништавају успјешно већ на температурама изнад 121°Ц, притиском од 1,5 бара, у трајању од 30 минута. Ефикасност оваквог поступка потебно је контролисати.
КЛИНИЧКА СЛИКА
Болест се може развити клинички, у свако доба године, када заједница има легла. Постоје двије форме болести које пчелар треба да разликује:
Клинички препознатљива болест са типичним промјенама на ларви и леглу – прве промјене које се могу уочити на поклопцима изнад угинуле ларве су промјене боје поклопчића, када се на њему појаве тамније мрље, наборани, улегнути (увучени) и понекад изгрижени поклопци са рупицама. Посљедица трулежних процеса јесте промјена ларве која губи карактеристичну структуру, облик и претвара се у безобличну, љепљиву, растезљиву творевину. Убадањем чачкалице или палидрвца у такву ларву („тест нити која се развлачи“) извлачи се нит нијанси смеђе боје, дуге и понекад четири до пет центиметара (могуће и само један цм,) што је довољна индикација да сумњив материјал треба доставити у лабораторију, на коначну потврду.
Заостајање поклопљених ћелија, нарочито у јесен, које су неправилно разбацане по саћу, чиме се добија неправилан распоред легла (некомпактно, 
раштркано легло), један су од симптома који упућују на могућу инфекцију.
У даљњем процесу угинула ларва се суши и тада су промјене теже видљиве, тако да четири до шест недеља, након угинућа, обично остатак ларве прилијеже, у танком слоју, уз доњу стијенку ћелије, што називамо “фазом красте”, а након осам недеља, ћелија изгледа као да је сасвим празна.
За дијагностику, у овом случају, у лабораторију је потребно послати дијелове промјењеног легла.
Субклиничка форма инфекције – не испољава се јасно тако да је пчелар тешко препознаје јер пчеле успјевају превазићи губитак легла и очистити угинуле ларве. У овом случају заједница стално слаби, са врло ниским приносима меда, чак и у добрим пчеларским сезонама. У овом случају лабораторија врши рано откривање могућих извора заразе на пчелињаку. Ово се зове рана дијагностика америчке гњилоће и то је корисна превентивна лабораторијска дијагностичка мјера, нарочито за потребе откривања нових жаришта на инфицираном пчелињаку и ширем региону који се контролише.
За дијагностику се, у овом случају могу послати узорци меда, меда изнад плодишног дијела легла, пчела, воска, полена и перге, како би се утврдило присуство спора узрочника болести када на леглу нема видљивих промјена.
ДИЈАГНОСТИКА
Пчелар треба да буде упознат са симптомима ове болести како би у случају потребе поставио правовремену сумњу. Сумњу на болест може поставити пчелар, ветеринар, ветеринарски инспектор, али се коначна дијагностика завршава лабораторијском потврдом узрочника болести која је, за све случајеве, законска обавеза. Овлашћена институција, ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске “Др. Васо Бутозан“ Бања Лука, улица Бранка Радичевића 18, има акредитовану методу за поуздану дијагностику ове болести по стандарду ИСО 17025. Узорак може бити различит, цијели рам са промјењеним леглом, исјечени дијелови промјењеног легла са, карактеристично промјењеним леглом, узорак пчела, узорак меда, воска и полена. Материјал се доставља лично или поштом, адекватно упакован како би се спријечила контаминација простора и материјала.
ТЕРАПИЈА
Забрањена је превентивна и терапијска употреба било којег антибиотика у контроли и терапији америчке трулежи легла!
Кад се лабораторијским претрагама утврди америчка гњилоћа, надлежни ветеринарски инспектор ће, на основу епизоотиолошке ситуације, наредити мјере ради контроле болести.
