У савременом интензивном говедарству њега папака има изузетно велики значај. Високо продуктивна грла се углавном веома мало крећу, па им папци прерасту, што доводи до тешких обољења. Зато је неопходна стална њега папака која се састоји у сталном одржавању хигијенских услова и повременом орезивању прераслих папака (најмање 2 пута годишње), јер рожина папака непрекидно расте и то око 1 cm мјесечно. Папак је дио тијела који носи цјелокупну тjелесну масу говеда и непрестано је изложен штетним факторима спољашње средине. Обољели папци су веома често извор инфекције и таква грла неријетко имају упале вимена, зглобова, тетива и проблеме са стерилитетом.
Једна од најважнијих мjера која се користи за његу папака је поступак орезивања или коректуре папака. Да би се спрјечиле последице у виду неправилних ставова ногу, шепавости, или неког другог тежег облика обољења папака, орезивaње папака представља нужну превентивну мјеру. Правилним и редовним орезивањем, одржава се правилан облик и величина папака и тиме ствара могућност да крава стоји сигурно и да се правилно креће.
За успjешно, правилно орезивање папака треба обезбjедити све потребне услове:
- стручно-обучено особље;
- потребан алат и прибор;
- одговрајуће фиксирање крава;
Примарна ставка за спровођење ове мjере свакако представља оспособљен стручни кадар. Имајући у виду да се дјелимично теоретско стручно знања из ове области стиче у средњим школама ветреринарске и пољопривредне струке, као најпоузданија опција би била спровођење специјалног курса, односно проширене практичне обуке за свршене или активне ученике овог усмјерења.
Као други услов за успjешно обављање овог поступка неопходно је обезбједити потребан алат и прибор. Овај специфични занат се може обављати коришћењем мануелних справа или електричних уређаја за једну или вишенамјенских операција. У сваком случају, најбоље је ако се обезбиједи читава гарнитуара намјенског алата. Комплет за орезивање папака садржи:
- Клијешта која служе за скраћиваље папака, односно одстрањивање вишка на врховима, а евентуално и скидања са стране;
- Маказе које се све више употребљавају за скидање вишка са ивица папака;
- Гарнитура специјалних ножева („ рајсера“) за сјечење папака.Они могу бити разних облика (модела), са оштрицом с једне стране ( лијеве или десне), да би се избјегла повреда при раду, или са обостраном оштрицом, што је ријеђе. Сјечива ножева могу бити разне дужине или дебљине. Без обзира на модел , нож мора бити врло оштар, што омогућује лакши и квалитетнији рад;
- Кратко глијето са рукохватом на супротном крају, чија је намјена скидање и обрада доњег дела папака (табана);
- Дугачко глијето – примењује се за скидање ивице папака;
- Дрвени чекић (мале величине), који се користи као помоћни алат уз глијето;
- Турпија се употребљава за завршну , фину обраду папака при њиховом формирању;
У прибор за коректуру папака улази дрвени подметач на који се постављају папци приликом орезивања али без употребе бокса.
Ипак и поред свих наведених и описаних алата , данас примат у овом поступку имају електрична резна плоча и угаона електрична брусилица, које омогућавају лакше, брже и квалитетније орезивање папака. Трећи фактор за функциониисање ове мјере је одговрајуће фиксирање говеда. Познато је да се овај поступак примјењује у говедарству за различите потребе, може се закључити да је то одређени начин којим се постиже смиривања, спутавања кретања, односно појединих дијелова тијела, како би се могли спровести одређени захвати. У складу с тим , нужно је извршити фиксирање као редовну мјеру за одржавање здравља ногу и папака. Са друге стране фиксирање говеда је неопходно, јер се истовремено штите и чувају људи који обављају ову интервенцију. Поступак фиксирање предњих ногу може се урадити на два провјерена начина:
- Први начин, нешто сложенији, започиње постаљањем (једноструким обмотавањем) конопца око кичице, потом превлачењем (пребацивањем) конопца преко гребена на супротну страну предњег дијела тијела и повлачењем све док се нога не савије уз надлактну кост.
- Други начин заснива се на употреби тзв. бремзе-стезача који се формира једноструком или двоструком омчом од конопца постављеном изнад зглоба, тако да се између ње и подлактице подвуче краћа дрвена палица или мотка и уврће на једну страну, изазивајући притисак и бол код животиње, а такође и савијањем уз надлакатну кост.
Фиксирање задњих ногу може се извршити на више начина.
- хвататањем и снажним повлачењем кољеног набора лијеве или десне ноге (сходно потреби) у правцу репа и слабина;
- поступак који се заснива на сличном принципу као и предходни, с тим што се овде примјењује повлачење репа између ногу, а затим преко набора на кољену, снажним повлачењем нагоре, ка леђима;
- Поступак за који се користи тзв. репна бремза – подизањем и савијањем корјена репа ка леђима;
- Метод класичне бремзе-стезача подкољенице, који подразумјева постављање омче изнад скочног зглоба и палице (прилагођене мотке) којом се иста уврће;
- Метод подизања задње ноге, при чему два помоћна лица постављају дугу дрвену мотку испред скочног зглоба и равномјерно је подижу и помјерају уназад, што омогућава подизање задње ноге.
У савременом говедарству свака већа фарма крава има бокс за фиксирање животиња и он у многоме олакшава орезивање и његу папака.
Послије орезивања треба урадити дезинфекцију папака и она треба да буде редован поступак. Она се изводи релативно једноставно, није скупа а њен учинак је велики. За дезинфекцију се користе 3-5% раствор формалина, или 5-6% раствор бакарног сулфата који повољно дјелује и на очвршћивање рожине папака и тиме спречава њено пуцање. У ту сврху користе се каде и удубљења у бетонским подлогама.
Редовном његом папака и ногу, одржава се добро здравље крава, повећава се количина млијека и до 15%, а спречава се и јаловост крава.
