Земљиште са својим физичким, хемијским и биолошким особинама, је основ биљне производње. Оно има способност да биљкама обезбједи довољне количине храњива, воде, кисеоника, топлоте, као и простор за нормалан раст и развој подземних и надземних органа биљака. Сваке године зависно од биљне врсте коју узгајамо из земљишта се изнесе одређена количина храњивих материја, коју је потребно вратити у земљиште употребом органских или минералних ђубрива у одређеним количинама.
На нашим земљиштима највећи проблем прави недостатак хумуса, повећана киселост и недостатак фосфора, који је потребно надомјестити мелиоративним мјерама, а то су: хумификација, калцификација земљишта и фосфатизација. Данас се често срећемо с тим да наши пољопривредници из године у годину примјењују ђубрење орјентационо. Међутим, за спровођење свих мјера поправке плодности земљишта неоходно је прво урадити агрохемијске анализе, те на основу резултата уз препоруке приступити истом.
Са циљем очувања физичких, хемијских и биолошких особина и његове плодности приступа се контроли плодности земљишта. Поред примјењених агротехничких и мелиоративних мјера контрола плодности је предуслов за рационалну употребу ђубрива, на основу хемијских анализа у циљу остваривања високих, квалитетних и стабилних приноса гајених биљака као и заштите животне средине и биосфере у цјелини. Лабораторијска анализа пољопривредног земљишта обухвата:
- pH вриједност земљишта (киселост)
- Садржај CaCO3
- Садржај органске материје (% хумуса)
- Садржај азота (%)
- Садржај лакоприступачног фосфора (mg/100 g земље)
- Садржај лакоприступачног калијума (mg/100 g земље)
- Садржај микроелемената
Контролу плодности земљишта обављају овлаштене институције уз давање одређених препорука након утврђене хемијске анализе.
Узорковање земљишта за анализу и испитивање плодности узима се најчешће након скидања усјева (прије заснивања новог) или у току вегетације (код прихране). Уколико се убрзо након претходног усјева заснива нова култура онда се узорак може узети и у току вегетације, с тим да треба имати у виду да се тада узорковање може извршити тек након 3 мјесеца од последње примјене фосфорних и калијумових ђубрива.
Узорци се узимају са парцеле од 1,5 до 5 hа, крећући се дијагонално или цик-цак по парцели. Са парцеле се узима више појединачних узорака зависно од величине парцеле, од којих се формира један репрезентативни узорак за анализу тежине 1-1,5 kg. Дубина узимања узорака за ратарске и повртларске културе креће се од 0-30 cm, а за вишегодишње засаде и винограде 0-30 cm и 30-60 cm.
Подаци које треба да садржи један узорак су: име и презиме произвођача, назив или ознака парцеле, површина, предусјев, наредни усјев, засад и година засада (код воћњака или винограда) дубина и датум.
Препоруке које се могу добити анализом плодности земљишта су:
- могућност гајења појединих врста
- мјере поправке земљишта (калцификација, хумификација, фосфатизација, калинизација)
- врста органског и минералног ђубрива
- количина и вријеме примјене појединих ђубрива
- врста и количина ђубрива за прихрану током вегетације
Током узимања узорака за агрохемијску анализу веома је битно да се узорци земљишта узму правилно како би се добили што прецизнији резултати и адекватна препорука ђубрења, како би се на крају оставирили високи и стабилни приноси, уштедио новац и сачувала животна средина.
Обавеза пољопривредника требала би бити да на сваке четири године изврше испитивање земљишта са својих парцела, нарочито оних на којима примјете пад приноса или лоше здравствено стање биљака.
Поред испитивања параметара плодности земљишта ради рационалне примјене минералних ђубрива, требао би се испитати и садржај штетних елеманата, односно тешких метала, нарочито на земљишта која су изложена загађењима од поплава, изливања отпадних вода, близине хемијских фабрика и др. загађивача.
Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде сваке године субвенционише анализу контроле плодности пољопривредног земљишта на основу Програма педолошких анализа.
