Целер (Аpium graveolens L.) je двогодишња зељаста биљка из породице Apiaceae. Код целера се гаје три варијетета: коријенасти целер (А. graveolens var. rapaceum), лиснати целер (А. graveolens var. secalinum) и целер ребраш (А. graveolens var. dulce). За исхрану се користи задебљали коријен, лист и задебљале бијеле лисне дршке, а значај ове повртарске културе огледа се у високом садржају протеина, масти, витамина, те богатству минералним материјама (калцијум, калијум, магнезијум, хлор).
Биолошке особине
Целер је по биолошким особина сличан мркви, али боље подноси ниске температуре, и од -5°С. Клија на 3-4°С, док је оптимална температура за раст и развој око 20°С, уз релативну влажност ваздуха од 70-80% и влагу земљишта од 70% ПВК. Усљед недостатка влаге у земљишту коријен пуца и огруби, те је потребно гајити целер уз редовно заливање.
Сорте целера
Коријенасти целер има задебљали коријен пљоснате, округле и крушкасте форме, са мноштвом развијених жила у доњем дијелу, чија бројност и развијеност зависи од начина производње. Уколико је производња из расада коријен има већи број жилица, које су тање и краће, док при директоној сјетви формира мањи број коријенових жилица, које су развијеније и продиру дубље у земљиште. Конзумни дио представља развијена срчика бијеле боје, а разликују се три категорије крупноће задебљалог коријена, што је сортна одлика (ситан, средње крупан и крупан). Конзистенција меса треба да је сочна, а цијела биљка има карактеристичан мирис и арому, што потиче од специфичних етеричних уља.
Лиснати целер формира разгранат и жиличаст коријенов систем, који карактерише много танких испреплетених жилица, које се углавном шире хоризонтално у горњем ораничном слоју.
Целер ребраш се одликује жиличастим коријеном, са одређеним бројем јачих жила, које више иду у дубину, а мање у ширину.
Технологија производње
Целер се гаји слично као мрква и першун, с тим што целер захтјева земљишта богата органском материјом, дубока, хумусна и структурна, са pH око 6,5. На земљиштима сиромашним хумусом, у јесен прије орања потребно је заорати згорјели стајњак у количини од 30-50 t/ha. Половина фосфорних и калијумових ђубрива се уноси у јесен, трећина фосфорних и калијумових ђубрива и половина азотног пред сјетву/садњу, а остатак у виду прихрањивања.
Целер се гаји у плодореду, а долази на прво мјесто или на друго послије култура које су обилно ђубрене органским ђубривима. Целер је добра предкултура јер оставља земљиште структурно.
Обрада земљишта је на дубини од 20-30 cm у јесен, док се у прољеће обавља предсјетвена припрема земљишта. Квалитетна обрада земљишта омогућује брзо ницање и укоријењавање при гајењу целера из расада.
Целер може да се производи директоном сјетвом, или из расада, што је чешће. Садња се обавља од половине маја до половине јуна када је земљиште топло. Сади се у фази 5-8 листова и то у редове на растојање 40 х 25-30 cm. Целер ребраш се сади на растојање у реду од 30-40 cm, а лиснати гушће на 12-25 cm. При производњи директно из сјемена, сјетва се обавља крајем марта и почетком априла.
При гајењу целера, као најважнија агротехничка мјера до затварања редова, је међуредно култивирање, обавезно послије прихрањивања и заливања. У посљедњем окопавању врши се загртање све до лисних дршки што утиче на квалитет коријена. Целер је биљка која захтјева редовно заливање, јер у супротном, неравномјерно наводњавање доводи до образовања дрвенастих влакана у задебљалом коријену, што смањује квалитет и тржишну вриједност.
Прихрањивање је неизоставна агротехничка мјера у производњи целера. Целер има дугу вегетацију и ствара велику лисну масу и задебљали коријен, па троши много хранива. Прво прихрањивање се обавља у фази 3-4 листа, односно послије садње, а друго остатком азотног ђубрива у фази образовања задебљалог коријена. Добро реагује на фолијарну прихрану, нарочито у фази развијене розете, и то течним ђубривима богатим микроелементима. Сувишак азота доводи до појаве шупљикавог коријена, а недостатак калијума смањује отпорност према болестима.
Најчешће болести целера су краставост коријена, пјегавост листа, трулеж коријена. Потребно је користити здрав садни материјал, и спровести све превентивне мјере како не би дошло до појаве болести.
Целер се за зимску потрошњу вади крајем октобра, прије појаве јаких мразева. Целер ребраш се бере одсјецањем листова, од половине септембра до касне јесени, остварујући принос од 15-20 t/ha. Код коријенастог целера прво се одсјецају листови, а затим се вади коријен, од почетка октобра до јачих мразева. Принос коријена је 25-35 t/ha, а листова од 10-15 t/ha. Берба листова код лиснатог целера се обавља 2-3 пута у току вегетације, гдје је послије сваке косидбе или одсјецања листова усјев потребно прихранити азотним ђубривом и добро залити. Принос листа је око 10-20 t/ha.
