Свјетски дан махунарки 10. фебруар

Вијековима су махунарке биле битан елемент прехране, а њихов узгој започео је прије више од седам хиљада година. Управо се лећа сматра првом намирницом коју су људи почели узгајати, а познато је како је била важан састојак прехране на Блиском истоку, али и старих Грка и Римљана. Данас се налазе у бројним националним јелима, а њихов значај врло често заборављамо. У циљу свеобухватног приступа здрављу, квалитетнијим прехрамбеним навикама и бризи за околину, махунарке, као традиционална и здрава намирница, требала би се што чешће наћи на свакодневној трпези. Њихово сјеме је испуњено есенцијалним хранљивим материјама као што су влакна, протеини, витамини и минерали, што их чини важном и здравом суперхраном.

Поред великог значаја у прехрани, махунарке имају веома позитиван утицај на стање земљишта и његову продуктивност, што се огледа кроз способност већине биљних врста из породице махунарки да биолошки фиксирају атмосферски азот у симбиози с бактеријама земљишта и тако стварају континуирану снабдјевеност азотом унутар агроекосистема без употребе додатних минералних ђубрива.  Такође, присутност махунарки унутар мјешовитих усјева може знатно повећати плодност земљишта и приносе, све с циљем смањења утјицаја пољопривредне производње на околину.

Да би се одала почаст значају ових прехрамбених усјева богатих хранљивим материјама, Генерална скупштина Уједињених нација је 20. децембра 2013. усвојила посебну резолуцију (А/РЕС/68/231) и прогласила 2016. за Међународну годину махунарки. Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) предводила је прославу 2016. године, а догађај је успешно повећао свијест јавности о нутритивним и еколошким предностима махунарки.

  1. децембра 2018. године резолуцијом (А/РЕС/73/251) 10. фебруар је проглашен за Свјетски дан махунарки, а тај дан се од 2019. обиљежава као глобални догађај и подржавају га многе земље чланице ЕУ. Према УН-у, махунарке остају утицајне у ублажавању глобалних изазова сиромаштва, сигурности хране и исхране, здравља људи и здравља земљишта.

 

5 ЗАНИМЉИВОСТИ О МАХУНАРКАМА

  • Највећи свјетски произвођач —- Индија је највећи произвођач махунарки на свијету, производи преко 23 милиона метричких тона и чини 25% светске производње.
  • Смањење ризика од болести —- Махунарке су богате влакнима која се могу ферментисати и могу помоћи у смањењу ризика од гојазности, затвора и рака дебелог црева.
  • Нежељени ефекти потрошње махунарки —- Махунарке садрже галактане, који изазивају надимање и гасове, а понекад могу бити одговорни за нелагодност у стомаку.
  • Махунарке имају мале захтјеве за воду —- За разлику од других усјева који захтевају велике количине воде за производњу, потребно је само 43 галона воде за производњу килограма махунарки!
  • Сланутак садржи дупло више жељеза него месо —- Уз жељезо и бјеланчевине одличан је извор калцијума.