Временске прилике које су пратиле крај претходне и почетак ове године су свакако имале утицај на стање озимих стрних жита. Период када су оптимални рокови сјетве за стрна жита су претходне године карактерисале необично високе температуре и суво вријеме па се све више може говорити о томе да се оптимални рокови сјетве за стрна жита због наведених фактора све више помјерају.
Стрна жита се тренутно налазе у фази бокорења, изузев врло раних сорти јечма које се налазе на прелазу из фенофазе бокорења ка врло раној фази влатања. На њивама се у већој мјери примјећује жућење усјева. Разлози могу бити вишеструки. У највећем броју случајева је у питању голомразица, спуштање ноћних температура на – 4 и – 5 ºC и недовољно задржавање снијежног покривача који би обезбиједио заштиту од ниских температура. Најчешће се примјећује измрзавање већих листова што је условљено количином воде у ткиву биљке.
Један од разлога жућења листова је свакако и недостатак минералне исхране. Веће и робусније биљке имају и веће потребе за азотним ђубривима па на температурама вишим од 10º C, са бржим и интензивнијим одвијањем процеса фотосинтезе, прије ће се јавити симптоми жућења. 
Према свим наведеним факторима јечам је осјетљивији од пшенице, гдје прије свега велику улогу има ранији рок сјетве и фенофазе које брже протичу у односу на пшеницу.
Тренутно су стрна жита у фази када се могу први пут прихрањивати. Биљке имају добро развијену лисну масу, а температуре би већ наредне седмице требале бити повољне за усвајање хранива. За јечам је неопходно додати 100 – 200 kg/ha KAN – а, а за пшеницу 150 – 200 kg/ha KAN – а. Уколико се жели већи принос велика пажња се мора посветити азотним ђубривима која морају бити равномјерно распоређена и присутна у довољним количинама у свим фазама развоја биљака.
