Производња расада повртарских биљака један је од најважнијих сегмената у производњи поврћа, јер од њега зависи успјех цјелокупне произвoдње. Савремена технологија производње захтјева употребу садног материјала, који је по биолошким особинама, физиолошком стању и фитосанитарној исправности врхунског квалитета. Расад је млада биљка са 4-10 сталних листова, и представља основу производње поврћа у заштићеном простору, а за топлољубљиве биљке и на њиви и башти. Пропусти који се направе у овом периоду, није могуће касније исправити, јер само добар расад омогућава сигурну производњу и задовољавајуће приносе, по квалитету и квантитету.
Производња расада за већину повртарских биљака за рану производњу одвија се у заштићеном простору са гријањем. Објекти без допунског загријавања користе се за производњу средњераног или касног расада. Основни фактори успјешне производње садног материјала поврћа су: температура и релативна влажност ваздуха, свјетлост, температура и састав подлоге у којој се производи садни материјал, вода, вегетациони простор и др.
Расад се може производити као расад „голих жила“ и расад из саксије и контејнера. Расад произведен директно у супстрату објекта, пред расађивање се чупа и одликује се слабијим квалитетом. Расад са заштићеним корјеновим системом је далеко квалитетнији и омогућава биљкама након расађивања, да без великих стресова наставе даље вегетацију. Сјеме је први и основни фактор у производњи расада, који носи генетски потенцијал и основа је доброг рода. Сјеме треба да буде здраво, дезинфиковано, те да посjедује све прописане физичке, хемијске и биолошке параметре квалитета. Супстрат је сљедећи важан фактор, који мора да пружи оптималне услове за развој сjемена, да има добра физичка и хемијска својства, као и добро избалансиран однос макро и микро елемената. Као такав омогућиће брзо и лако клијање, ницање, раст и развиће гајене биљке. На тржишту се могу пронаћи готови супстрати, који у себи садрже све елементе неопходне за успjешну производњу расада.
Температура и релативна влажност ваздуха су једни од основних фактора успјешне производње садног материјала поврћа. За вријеме клијања и ницања температура већине повртарских биљака треба бити око 30°С, док се у каснијем периоду та вриједност снижава 10-ак степени, да не би дошло до издуживања расада. Након тога треба одржавати на 20-aк степени до фазе каљења расада (7-14 дана прије расађивања), када је нижа. Јако је битно да не долази до великих колебања температуре, како би се избјегли стресови, а оптимум за већину повртарских биљака је у границама 20-27°С. У току ноћи темпратура треба да буде нешто нижа али не испод 15°С, а десетак дана прије расађивања око 10°С. У периоду прије расађивања врши се каљење расада и његова припрема за привикавање на нешто другачије услове средине након расађивања на стално мjесто. Повећана влажност ваздуха, висока температура и смањена осјетљеност биљака утиче на формирање њежних и издужених биљака, које су подложне нападу болести. Због претходно наведених чињеница заштићени простор са производњом расада неопходно је свакодневно провјетравати. Када су хладни и вјетровити дани провјетравање се обавља краткотрајно, у најтоплијем дијелу дана, а током топлијих, прољетних дана, провјетрава се дуже.
За производњу расада неопходно је довољно свјетлости. Дужина дневног освјетљења требало би да траје 14–16 сати, због чега се врши допунско освјетљење, јер се тиме постиже раније сазрјевање плодова и већи принос. У те сврхе користе се обичне, халогене или натријумове сијалице. Биљке расада гајене при лошијем освјетљењу су блиједе, издужене, крте, слабо олистале и не могу бити основа добре производње.
За нормалан развој биљке потребно је довољно воде. Биљке не смију трпити недостатак воде, али и вишак може бити штетан. Пожељно је да температура воде за заливање буде око 18-20°С, да је хемијски и биолошки чиста. Важно је редовно заливање, не често, боље рјеђе са већом количином, како би се коријен биљака добро развијао. Норма наводњавања је 5-10 l/m². Током хладног периода наводњавање се врши сваки 5-7 дана, а када отопли сваких 2-3 дана. Тамнозелен лист расада указује на недостатак воде, а свијетлозелен на сувишак воде.
Приликом расађивања важно је да биљке расада буду у одређеној фенолошкој фази пораста, да имају добро развијен коријен, чврсто и кратко стабаоце и 4-10 интензивно зелених и добро развијених листова. Сувише млад расад брзо се укорјењује, али спорије расте, док сувише стар расад спорије обнавља коријенов систем и због тога се извјестан број листова суши. Због могућности губитака, приликом гајења непикираног расада увијек се планира 20-25 %, а пикираног 10-15 % биљака више него што је потребно за јединицу површине.
