Повећању температуре зрака слиједи период интензивног раста надземне масе озимих усјева пшенице. Да би се повећао садржај доступних храњивих материја у земљишту, које ће усјеви искористити за опоравак и стварање одговарајућег приноса по јединици површине, потребно је извршити адекватну прихрану. Вријеме прихране треба бити усклађено са стањем, односно кондицијом усјева, етапама органогенезе и агроеколошким условима, што се може утврдити фенолошким запажањима у пољу.
Адекватна прихрана азотом треба бити изведена према тренутном стању биљака, степену развоја, расположивости азота у земљишту, могућностима његовог усвајања, али и у зависности од временских услова. Преурањена прва азотна прихрана озимих жита неприхватљива је из економских и еколошких разлога и то због губитка нитратног азота из зоне коријена, испирањем.
Прихрана НПK ђубривом, односно фосфором и калијумом се не препоручује због њиховог незнатног премјештања у дубину па храњива остају на површини, а не у зони коријења.
За постизање високих приноса неопходна је избалансирана исхрана свим потребним храњивима.
С првом прихраном креће се у тренутку прољећног кретања вегетације односно када се дневне температуре устале на 10°C. Тада започиње бржи пораст надземне масе. Прва прихрана обавља се у фази почетка бокорења, најчешће средином или крајем фебруара. У тој фази раста пшеница обично има развијена 3-4 листа. Важност прве прихране је формирање већег броја избоја у бусу из којих ће се развити продуктивне влати. За прву прихрану препоручује се додати 150-220 kg/hа KАН-а.
Друга прихрана обавља се у почетку влатања. Пшеница тада пролази кроз III и IV етапу органогенезе, долази до издуживања конуса раста, стварања класног вретена и зачетка формирања класића. Тај тренутак одређује се на темељу стања развоја усјева пшенице (без обзира на календар радова), односно кад се заметак класа примјетно одвоји од чвора бусања (~2 cm).У другој прихрани препоручује се прихрана са 30-50 kg/hа чистог азота што одговара 110-150 kg/hа KАН-а.
Трећа прихрана изводи се почетком класања (прије оплодње) и у овој се фази могу користити раствори УАН-а или УРЕЕ. Уколико се користи раствор УРЕЕ може се користити 20 %, а уколико се користи раствор УАН-а тада се користи 80 литара УАН-а раствореног у 120 литара воде за 1 hа. При томе треба узети у обзир временске услове за вријеме третирања, осјетљивост сорте, положај листа и вријеме примјене (пред вече или у вечерњим сатима) због могуће појаве ожеготина на горњим листовима. Ова прихрана има мало значење за висину приноса, али утиче на пораст хектолитарске масе и већи садржај протеина у зрну.
