Памукова совица – Helicoverpa armigera

Памукова совица (кукурузна, дуванова совица) спада у једну од најопаснијих штеточина пољопривредних култура због своје изражене полифагности. Космополитска је врста, чији ареал распрострањености у Европи захвата територије од 46-47° СГШ. На подручју Србије, ова врста је до почетка посљедње деценије ХХ вијека била позната само као члан ентомофауне, док је као важна штеточина први пут констатована 1993. године и већ дужи временски период представља значајну штеточину разних усјева. Штете наноси на преко 250 гајених врста биљака, које могу да буде директне и индиректне.

Највеће штете памукова совица прави на сљедећим гајеним културама: парадајзу, паприци, кукурузу, дувану, пасуљу, боранији, сунцокрету, соји, док се при масовној појави може регистровати на скоро свим гајеним биљкама. Ова штеточина припада лептирима који су активни ноћу. У току лета, који траје од маја до октобра, лептири се хране нектаром цвијета и соком из напуклих плодова.

Предња крила лептири су сивкастожуте боје, понекад са примјесом мркоцрвених, ружичастих и зеленкастих тонова, док су задња свјетлија, са мрком пругом поред спољне ивице и тамном мјесечастом пјегом на средини. Распон крила им је 3-4cm.  Гусјенице првог и другог стадијума развића су жућкастобијеле боје са тамном главом, а одрасле по средини имају тамну уску пругу. Доња страна тијела им је свијетла, и достижу дужину до 4cm.

Памукова совица има три генерације годишње, а презимљава у стадијуму лутке у земљишту.  Лептири еклодирају крајем маја, и током јуна када су температуре око 20°С. Женке лептира полажу по неколико стотина бјеличастих јаја, појединачно или у мање групице, на генеративне и  вегетативне органе коровских и гајених биљака. Друга генерација се јавља у јулу, а трећа у августу и почетком септембра.

Ембрионални развој траје, зависно од спољашњих услова, од 3 до 12 дана. Гусјенице најчешће имају шест стадијума развића, у зависности од исхране. Широк је полифаг, те се храни на великом броју повртарских и ратарских култура, на љековитим и украсним биљкама, коровима, а напада и шумско дрвеће. У почетку се хране на мјестима гдје су положена јаја, а касније прелазе на генеративне органе биљака. Гусенице млађег стадијума хране се лишћем, скелетирају га, док се старије убушују у плод (парадајз, паприка) хране се његовим садржајем, прљајући га изметом. Овако нападнути плодови су подложни бактеријској трулежи и нису за употребу.

Сузбијање памукове совице се изводи гајењем отпорних сорти, те примјеном биолошких, агротехничких и хемијских мјера борбе. Од агротехничких мјера најзначајније су плодоред, просторна изолација, обрада земљишта, ђубрење, те уништавање корова нарочито током маја и јуна. Примјена хемијских средстава заснива се на праћењу лета, на времену полагања јаја и почетку пиљења. Прво прскање се изводи када је више од 10 јаја присутно на стаблу и листовима, а за ларвицидно дјеловање када се пет гусјеница нађе на 100m2. Висока ефикасност у сузбијању постиже се примјеном препарати на бази бифентрина, циперметрина, делтаметрина.

Оставите одговор